-
Заместитель управляющего директора ЕСВД Люк Девин: Евросоюз готов вывести двусторонние отношения в новое будущее
482БРЮССЕЛЬ, 3 сентября. /ИА «Дунё»/. Заместитель управляющего директора по Восточной Европе и Центральной Азии Европейской службы внешних действий (ЕСВД) Люк Девин через ИА «Дунё» выразил главе нашего государства и узбекскому народу искреннюю благодарность за награждение его орденом «Дустлик»:
- Я бы хотел поздравить Узбекистан с 31-й годовщиной независимости.
Узбекистан хорошо известен своим богатым культурным наследием, своим прошлым, своей историей и своими многочисленными традициями, но у него также есть светлое будущее. Мы в ЕС были бы очень рады внести вклад в это светлое будущее. Мы недавно завершили переговоры по новому Соглашению о расширенном партнерстве и сотрудничестве.
Мы также очень рады, что в своей речи по случаю Независимости господин Президент Мирзиёев выделил пять приоритетов для развития Узбекистана. Приоритеты, которые очень хорошо созвучны не только с политикой ЕС, но и с нашими программами сотрудничества.
Я также хочу воспользоваться возможностью и поблагодарить Узбекистан за вручение мне ордена «Дустлик». Я думаю, что мы действительно можем многое сделать вместе, и Евросоюз готов вывести наши двусторонние отношения в новое будущее.
Кроме того, в ноябре в Самарканде состоится важное мероприятие высокого уровня, которое будет посвящено взаимосвязанности, с участием верховного представителя ЕС/вице-президента Европейской комиссии Жозепа Борреля, а также комиссара Ютты Урпилайнен. Взаимосвязанность подразумевает расширение связей между Узбекистаном и ЕС. Это означает торговлю, цифровые коммуникации, а также контакты между людьми от студенческих обменов до деловых связей.
Мы очень рады этим событиям и еще раз поздравляем Узбекистан с заслуженной независимостью, которая, надеемся, будет вечной.
-
Отечественная текстильная отрасль в фокусе крупнейшей Европейской конфедерации одежды и текстиля
475Отечественная текстильная отрасль в фокусе крупнейшей Европейской конфедерации одежды и текстиля
1 сентября 2022 года состоялись переговоры с EURATEX — Европейской конфедерацией одежды и текстиля, состоящей из 160 000 участников и представляющей интересы европейской текстильной и швейной промышленности на уровне институтов ЕС. Как голос европейской промышленности, EURATEX стремится создать в Европейском Союзе благоприятную среду для производства текстильной и швейной продукции.
В ходе встречи представители EURATEX в Бельгии озвучили заинтересованность в сотрудничестве с Ассоциацией “Узтекстильпром” в таких направлениях как:
Обмен опытом и знаниями в области европейской политики для предприятий экспортирующих в ЕС или намеревающихся экспортировать, в частности в рамках стратегии ЕС по устойчивому текстилю.
Организация бизнес-миссии отечественных предприятий, для встречи с представителями европейских текстильных ассоциаций, которые являются членами EURATEX и популяризации Узбекистана среди текстильных игроков ЕС.
По итогам встречи договорились о подписании совместного Соглашения о сотрудничестве, работа над которым будет вестись с обеих сторон. -
К великому будущему с великими целями Правда востока от 1 сентября 2022 г.
540Towards a great future with great goals
Each period in history is marked by certain factors of development, needs and life principles. A society living in its time has a corresponding lifestyle, views, relationships, and thinking. From this point of view, 2017 is the beginning of a fundamentally new stage in the history of Uzbekistan, marked by the progressive development of the state.
This is directly related to the role of a strong personality with unique analytical mind, political will, keeping up with the times and taking into account, along with national characteristics, the best practices of world statehood.
The current process of rapid development is based on a solid foundation and many years of experience. Historical achievements during the period of independence, large-scale reforms, a long-term program vision are the result of a consistent search for solutions to accumulated problems.
Independence Day is an opportunity to take stock of the covered path, to determine the tasks for building the future. In the process of large-scale reforms, the role of the head of state and the activity of a political leader are of particular importance.
From this point of view, based on my many years of experience and historical achievements of our country, I think it is appropriate to tell about some of the most striking aspects of the activities of President Shavkat Mirziyoyev.
Since the first days of independence, Shavkat Mirziyoyev, having worked first as a district Hokim, then as a Hokim of two regions and Prime Minister for more than thirteen years, has made a huge contribution to the development of Uzbekistan in a relatively short period. Over the years, he has visited almost every village, every mahalla of the country. He deeply studied all spheres of public life, existing problems and found solutions to them in a timely manner.
The presidential elections held in December 2016 once again demonstrated a high political culture, a sense of belonging of the Uzbek people to the fate of the Motherland and the people.
Each of our compatriots, having received the ballot, thought: which of the four candidates can become the guarantor of my fate, the future of my children, peace in my family and the security of my life? Who will be able to bring the country's development to a new level? Who will protect the national interests of Uzbekistan in domestic and foreign policy? And the overwhelming majority of voters voted for Shavkat Mirziyoyev.
As the conclusion of the Central Election Commission showed, our citizens are thinking about their fate and prospects, the prosperity of the Motherland and peace in the country. The Uzbek people have demonstrated a desire to unite in the name of protecting common interests.
This process has become a new page, a turning point in our recent history.
Shavkat Mirziyoyev's election program stood out for its scale, versatility, coverage of all spheres of public life, sincerity, and in domestic and foreign policy - a constructive approach. The five principles formulated in the election program were supported by the public thanks to ideas aimed at finding solutions to the accumulated problems, ensuring the rapid development of Uzbekistan in new historical conditions.
Having assumed his duties as President of Uzbekistan, Shavkat Mirziyoyev revised the program, deepened and specified the issues raised in it, developed measures to accelerate the development of every sphere of life and activity of the state and society. All this is reflected in the Action Strategy for the five priority areas of development of the Republic of Uzbekistan in 2017-2021.
Based on my many years of experience, I should note that the distinctive features of the policy of President Shavkat Mirziyoyev are foresight and ingenuity in the decision-making process, including in personnel policy, as well as a systematic approach to state management.
This can be seen in the following.
Firstly, the country's leader has a firm and unchanging political position.
Secondly, the President has a high quality of bringing the work started to the end.
Thirdly, the political image and authority of the head of our state determines the strict fulfillment of the set goals and objectives.
Fourthly, the activity of the head of the republic shows a high degree of consistency with the formed political views.
Fifth, the phenomenal memory and willpower of the leader of Uzbekistan make it possible to exercise control over all spheres of life and activity of the state and society.
Sixth, under the leadership of the President, timely resolution of topical issues and fulfillment of tasks are ensured.
Seventh, the head of state demonstrates a high management culture, showing the best leadership qualities. In particular, openness in establishing and maintaining political relations, commitment to direct dialogue with the people, participation in the dreams and aspirations of every compatriot.
There is also a second aspect of this issue. This is a manifestation of such a unique quality as the ability to combine the best practices of the modern model of public administration with national experience and traditions, awareness of the trends of the time.
Indeed, in the activities and style of work of President Shavkat Mirziyoyev, a sense of belonging to the everyday concerns and joys of the Uzbek people is a priority. This leads to the unification of the interests of society and the state, which allows us to say with confidence: we will build our great future together with a brave and noble people.
The distinctive features of our people are a high sense of justice, loyalty, openness and sincerity. These are creative people who, thanks to active and conscious management, can show high spiritual, moral, educational and intellectual potential. Thanks to this character of the people, an open society is being formed, capable of progress, qualitative renewal and building a great future of Uzbekistan.
Each time has its own figures, political leaders. Each of them has a certain character and approaches to management. Over the past six years, President Shavkat Mirziyoyev has established himself as a major reformer of domestic and foreign policy. Indeed, it marked the beginning of an absolutely new stage in the development of Uzbekistan. This can be seen in the following.
Firstly, a solid and scientifically and practically effective strategy for the development of the state and society has been developed;
Secondly, the mechanism of socio-economic development in all spheres has been launched;
Thirdly, the leader of the country sets an example of energetic and active activity;
Fourth, at the highest level, constant monitoring of the implementation of the set goals and objectives is ensured;
Fifth, a competent and effective personnel policy is being conducted.
These aspects are important components determining the active development of Uzbekistan in recent years.
One more thing should be said. The direct dialogue of the President with the people makes it possible to form a trusting mood in society, an atmosphere of mutual understanding.
The political consistency and commitment of President Shavkat Mirziyoyev to system management are reflected in the Development Strategy of the New Uzbekistan for 2022-2026. The seven directions defined in it cover all spheres of life and activity of the state and society. Thus, the policy of the country's leader instills confidence in the Uzbek people in the future, a happy future for the next generations.
The initiatives of the Head of state reflect the dreams and aspirations, interests and aspirations of the people. Based on this, we can say that the era of the third Renaissance has begun in the modern history of Uzbekistan, a characteristic feature of which is the unification of people around national interests. As a result, a new spiritual and social image of Uzbekistan is forming.
The development strategy is designed for five years, but it will serve as the basis for development for several decades to come. And the results of the implementation of the goals and objectives defined in the program document can be seen in the following.
Firstly, in achieving success in state and public construction; transformations carried out taking into account modern requirements and millennial traditions of Uzbek statehood.
Secondly, in the transition to a new stage of renewal related to ensuring the rule of law and reforming the judicial and legal system. The revision of existing laws and coordination with the needs of socio-political renewal are important here. Since Uzbekistan is actively integrating into the processes of globalization, demonstrates great potential in solving global problems as an important subject of international relations, such a system of drafting and adopting laws is necessary, which certainly takes into account the opinions and suggestions of the people.
Our great ancestor Abu Nasr Farabi said thousands of years ago: "Good laws come out of good traditions." This requires a radical reform of the judicial branch of government based on the traditions and customs of the people.
Thirdly, in solving today's problems related to the development and liberalization of the economy in the conditions of market relations. The main task here is to increase the welfare of the middle class, which makes up the majority of the population, through reducing the share of state participation in the economy, protecting property rights and legitimate interests of the owner, comprehensively strengthening the role of the owner, encouraging small business and private entrepreneurship. Based on the fundamental meaning of economic development, it is necessary to take measures to continuously modernize its leading industries, strengthen macroeconomic stability in every possible way, and deepen structural changes.
Fourth, in the development of the social sphere. A person comes into the world in order to enjoy all the opportunities for a full life. He must realize all his dreams, ideas and bring maximum benefit to himself and society. Thus, laying the foundation for the Development Strategy of universal values and needs indicates the strengthening of the role of the people in the decision-making process.
Fifth, any society is interested in peace and stability. This rule becomes even more relevant in the XXI century - a period of aggravation of global problems. Our greatest achievement is that in the conditions of religious extremism and fundamentalism, destructive forces seeking to create threats to interethnic harmony, Uzbekistan has turned into a phenomenon of religious tolerance and interethnic harmony. Now we are required to preserve this heritage, strengthen the ideological immunity in the heart of every citizen, and raise the spiritual and educational level.
Uzbekistan's foreign policy is aimed at maintaining and strengthening mutually beneficial, trusting, healthy and equal relations with foreign countries. This shows that our state is built on humane ideas. And the Development Strategy calls for raising these values to a new level based on new historical conditions.
Thus, a new period of development has begun in Uzbekistan, aimed at achieving specific goals that meet the requirements of the renewal strategy.
The new Uzbekistan is becoming a reality. We and the entire world community are deeply aware of this on the brightest and dearest holiday for us - Independence Day. The lofty ideals of our President are embodied in Uzbekistan, which is gaining strength and striving for great goals, in the realization of the aspirations of our people, who are on the path of prosperity and progress.
Okil Salimov
Academician
-
Президент: Мустақиллик куни биз учун, келгуси авлодларимиз учун доимо энг улуғ, энг азиз байрам бўлиб қолади
591“Янги Ўзбекистон” боғида давлатимиз мустақиллигининг 31 йиллигига бағишланган байрам шодиёнаси бўлиб ўтди.
Унда Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёев иштирок этиб, халқимизни бу улуғ айём билан табриклади.
– Бундан ўттиз бир йил муқаддам жаҳон харитасида “Ўзбекистон Республикаси” деган янги, мустақил давлат пайдо бўлди. Биринчи Президентимиз муҳтарам Ислом Абдуғаниевич Каримов бошчилигида мамлакатимизнинг миллий мустақиллигини дунёга эълон қилдик. Орадан йиллар, асрлар ўтади. Лекин миллий давлатчилигимизни, ўзлигимиз ва инсоний ҳақ-ҳуқуқларимизни тиклаб берган, барча ютуқ ва марраларимизнинг замини бўлган Мустақиллик куни биз учун, келгуси авлодларимиз учун доимо энг улуғ, энг азиз байрам бўлиб қолади, – деди Шавкат Мирзиёев.
Иншооллоҳ, шундай бўлгай. Чунки эрксевар халқимиз учун бу байрам жуда қадрли. Мустақилликка не-не жафолардан сўнг, сабр-матонат билан эришилди. Меҳнат, машаққатлар билан йилдан-йилга мустаҳкамланди. Бугун Ўзбекистонда эл азиз, инсон азиз бўлди. “Халқ давлат идораларига эмас, давлат идоралари халқимизга хизмат қилиши керак” деган тамойил асосий талабга айланди.
Мамлакатимиз пандемия ва глобал инқирознинг салбий таъсирларига қарамасдан, эркин, обод ва фаровон ҳаёт қуриш йўлидан дадил олға бормоқда. Саноат тармоқлари ва ҳудудлар ривожи ижтимоий масалаларни ҳал этиш имконини бермоқда.
Миллий қадриятларимизда алоҳида ўрин тутадиган авлодлар ўртасидаги анъаналар давомийлигини сақлаш, кексаларнинг ҳаётини янада мазмунли қилиш эътиборда. Ёшлар ва хотин-қизларнинг ўқиши, касб эгаллаши, қобилиятини юзага чиқариши учун барча шароит яратилмоқда. Яқинда Ҳиндистонда бўлиб ўтган жаҳон шахмат олимпиадасида терма жамоамиз тарихда биринчи марта Олимпия чемпиони бўлгани бутун халқимизни қувонтирди.
Мамлакатимизнинг халқаро майдондаги нуфузи ҳам ошиб бормоқда. Хорижий давлатлар ва ташкилотлар билан ҳамкорликда улкан иқтисодий-ижтиомий лойиҳалар ҳаётга татбиқ этилмоқда.
Давлатимиз раҳбари тантанали маросимда иштирок этаётган чет давлатларнинг элчилари ва халқаро ташкилотлар вакилларини ҳам қутлади.
Бугунги кунда мамлакатимиз миллий тикланиш давридан миллий юксалиш даврига ўтмоқда. 2026 йилгача бўлган Тараққиёт стратегияси амалга оширилмоқда.
Президентимиз табрик сўзида давлатимизнинг тавсифини бундай изоҳлади:
“Янги Ўзбекистон ҳар бир фуқаронинг ҳаётини янада яхшилаш мақсадида давлат хизматларидан фойдаланиш учун кенг имкониятлар берадиган, одамлар ўз муаммолари ҳақида очиқ гапириши ва уларнинг ечими учун биргаликда ҳаракат қилишларига барча шароитлар мавжуд бўлган, ҳамма учун адолатни сўзсиз таъминлаш имкониятини берадиган ҳамда фуқаролари ижтимоий мавқеидан қатъи назар, қонун олдида тенг бўлган, тадбиркорликнинг ривожланиши учун зарур шароитлар яратилган давлатдир”.
Юртимизда бўлаётган ишларга назар ташланса, ҳақиқатда буларнинг ижобатини кўриш мумкин. Шу билан бирга, давлатимиз раҳбари ўз нутқида бундан кейинги бешта асосий йўналишни кўрсатиб ўтди.
Биринчиси – таълим соҳасида энг қулай шароитлар яратиш. Бунинг учун мактабларнинг ўқув дастурлари, ўқитиш услуби, дарсликлар мазмуни тубдан қайта кўриб чиқилади, мактаблар қуриш, устоз ва мураббийларнинг машаққатли меҳнатини рағбатлантириш давом эттирилади.
Иккинчиси – суд тизимининг мустақиллигини мустаҳкамлаш. Судьялар ишига ҳар қандай аралашув кескин жазоланади, уларнинг хавотирсиз ишлаши учун барча зарур шароитлар яратилади.
Учинчиси – тадбиркорликни ривожлантириш. Бунинг учун хусусий мулк ва тадбиркорликка халақит бераётган барча тўсиқлар бартараф этилади. Давлат бошқаруви ислоҳ қилиниб, иқтисодиётда давлат иштироки кескин камайтирилади.
Тўртинчиси – соғлиқни сақлаш тизимида аҳолига сифатли ва малакали тиббий хизматлардан фойдаланиш имконияти кенгайтирилади. Барча ҳудудларда шошилинч тиббий ёрдам қамрови оширилиб, одамларга янада яқинлаштирилади.
Бешинчиси – ичимлик суви таъминотини яхшилаш. Бунинг учун соҳага жалб қилинаётган инвестициялар ҳажми кескин кўпайтирилади. Муаммоли ҳудудларга тоза ичимлик сувини етказиш ва сифатини яхшилаш бўйича алоҳида дастурлар амалга оширилади.
Мард ва меҳнатсевар халқимиз кўмагида бу вазифалар самарали бажарилиши, янгиланаётган Конституциямиз бу йўлда мустаҳкам ҳуқуқий асос бўлиши таъкидланди.
– Бугун биз ўз олдимизга улуғвор ва юксак мақсадларни қўймоқдамиз, – деди Президент. – Ана шундай улкан марраларга етиш йўлида кўпмиллатли эл-юртимиз янада бирлашиб, ягона аҳил оила, ягона халқ бўлиб, астойдил ҳаракат қилмоқда. Бу – биз эришаётган барча ютуқларимизнинг мустаҳкам гарови, десак, айни ҳақиқатни айтган бўламиз.
Давлатимиз раҳбари ислоҳотларни қўллаб-қувватлаб, уларни амалга оширишда фидоийлик кўрсатаётган халқимизга чуқур ҳурматини изҳор этиб, эзгу тилаклар билдирди.
– Сиз, азиз юртдошларимни Ўзбекистон мустақиллигининг ўттиз бир йиллик байрами билан яна бир бор қутлаб, барчангизга сиҳат-саломатлик, оилаларингизга бахту саодат, файзу барака тилайман. Эзгу орзу-ниятларимиз амалга ошсин! Яратганнинг ўзи барчамизни паноҳида асрасин! Юртимиз тинч, халқимиз омон, Мустақиллигимиз абадий бўлсин, – дея сўзини якунлади Президентимиз.
Байрам тантанали концерт дастури билан давом этди. Телевидение орқали барча ҳудудларга, хонадонларга етиб бориб, юртдошларимизга кўтаринки кайфият улашди.
-
Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлиси Сенати Раиси Танзила Норбоеванинг «Истиқлол – барча саъй-ҳаракатларимиз ва ютуқларимиз пойдевори» (“Независимость - основа наших великих достижений”) сарлавҳали мақоласи ўзбек ва рус тилида юборилмоқда.
556Истиқлол, ҳурлик, озодлик тушунчалари барча халқлар учун алоҳида қимматга эга. Негаки, ана шу улуғ неъмат туфайли ҳар бир халқ ўз ривожланиш йўлини танлайди, ўз тақдирини ўзи белгилайди, улкан марралар сари дадил интилади. Шу боис, бутун халқимиз Ўзбекистонимиз мустақилликка эришган кунни катта шодиёна, тантана билан нишонлайди.
Шоядки, бугун мана шу муқаддас сана, яъни мустақиллигимизнинг 31 йиллигини ҳам катта зафарлар ҳамда улуғвор режалар билан қарши олмоқдамиз. Шубҳасиз, шу йиллар Ўзбекистоннинг янги тараққиёт босқичига мустаҳкам тамал тоши қўйилган ва шу йўлда мисли кўрилмаган ютуқларга эришилган давр сифатида шонли тарихимиздан муносиб ўрин олади. Нега деганда, сўнгги 5-6 йилда қанчалик қийин бўлмасин, барча жабҳада йиллар давомида йиғилиб қолган муаммо ва камчиликлар юзага чиқарилди, уларни ҳал этиш бўйича жуда кенг кўламда ислоҳотлар бошлаб юборилди. Давлатимиз раҳбарининг одилона сиёсати, халқимизнинг бунёдкорлиги эвазига тарих учун қисқа бир даврда барча соҳаларда, энг муҳими, одамлар ҳаётида мана шу ислоҳотларнинг амалий натижалари намоён бўла бошлади.
Кишилик жамиятида нимаики қилинар экан, аввало, инсон манфаатлари учун қилиниши, “Халқ давлатга эмас, давлат халққа хизмат қилиши керак”, деган тамойил тўлақонли равишда давлат ва жамият ҳаётига чуқур сингиб кетди, олтин қоидага айланди. Албатта, эришилаётган катта-катта ютуқлар ҳақида соатлаб гапириш мумкин, лекин бутун дунёда кескин рақобат, қарама-қаршилик ва зиддиятлар тобора авжига чиқиб бораётган бир даврда юртимизда бир маромдаги, барқарор ривожланишни таъминлаш, тинчлик-осойишталикни сақлаш ҳамда прагматик, очиқ ташқи сиёсатни самарали йўлга қўйишнинг ўзи бўлаётгани йўқ. Буни ҳар бир юртдошимиз чуқур англаб етиши зарур. Давлатимиз раҳбарининг, аввало, халқимиз манфаатларини ўйлаб юритаётган адолатли, халқчил сиёсати, юртдошларимизнинг биргаликдаги шарафли меҳнати орқали мана шу ютуқларга эришмоқдамиз.
Президентимизнинг давлатимиз мустақиллигининг 31 йиллигини муносиб нишонлаш тўғрисидаги қарорида таъкидланганидек, халқнинг улкан жасорати ва матонати билан 1991 йил 31 августда қўлга киритилган Ўзбекистон Республикасининг давлат мустақиллиги кўп минг йиллик тарихимиздаги ҳеч қачон унутилмайдиган, қадр-қиммати ва аҳамияти йиллар, асрлар ўтгани сайин тобора ортиб борадиган буюк тарихий воқеадир. Шундан келиб чиқиб, истиқлолнинг қадру қиммати ва аҳамияти нимада эканини, аҳоли, айниқса, ёшлар ўртасида кенг тарғиб этиш доимий вазифамиз бўлиб қолмоғи керак.
Негаки, юртимизда кечаётган демократик ислоҳотлар, халқимизнинг ҳаёти, онгида юз бераётган ижобий ўзгаришларни таъсирчан усулларда ифодалаш, турли миллат ва диний конфессиялар вакиллари ўртасида аҳиллик ва тотувлик муҳитини янада мустаҳкамлаш, жамиятда тинч-осойишта ҳаётни таъминлаш борасидаги ишлар мазмун-моҳиятидан бохабарлик юртдошларимизда дахлдорлик туйғусини юксалтиради, уларни янада улкан мақсадлар сари руҳлантиради.
“Янги Ўзбекистонда эл азиз, инсон азиз” деган бош ғоя асосида барча ҳудудларда ташкил этилаётган маънавий-маърифий, маданий тадбирларда парламентимиз аъзолари, жумладан, сенаторларимиз ҳам фаол иштирок этмоқда. Бўлиб ўтаётган турли учрашувлар, давра суҳбатлари ва бошқа оммавий тадбирларда улар одатдаги маърузабозликдан қочиб, янги, таъсирчан усуллардан фойдаланган тарзда аҳоли билан мулоқотга киришмоқда. Ёшлар парламенти аъзолари ўзлари алоҳида чора-тадбирлар режасини тузиб, ўз тенгқурлари, ўқувчи-талабалар, маҳаллалардаги уюшмаган ёшлар ўртасида уларга доимий эътибор ва ғамхўрлик кўрсатишга қаратилган давлат дастурларининг ижобий натижаларини, имкониятларини ҳаётий мисоллар орқали кенг тушунтирмоқда.
Ҳақиқатан ҳам, мамлакатимизда жамият ва давлат ҳаётининг барча жабҳасини эркинлаштириш ва ислоҳ қилиш жараёнлари жадал давом этаётган бир даврда ҳокимиятнинг халқ сайлаган вакиллик органлари — парламент, хусусан, Сенат ҳамда маҳаллий кенгашларнинг ижтимоий-сиёсий ҳаётдаги роли ва аҳамияти тобора ошиб бормоқда. Давлат бошқаруви органлари ваколатида бўлган қатор назорат функциялари унга ўтказилди, янги қўмиталар ташкил этилди. Долзарб ижтимоий-иқтисодий соҳа ва йўналишлар, хусусан, ташқи иқтисодий алоқалар, хорижий инвестициялар, туризм, коррупцияга қарши курашиш, соғлиқни сақлаш, хотин-қизлар ҳақ-ҳуқуқлари ва гендер тенглик, ёшлар, Оролбўйи минтақасини ривожлантириш, маҳаллий кенгашлар билан ҳамкорлик бўйича алоҳида ваколатлар белгиланиб, Сенат қўмиталари ихтисосликлари кенгайтирилди. Бу сенаторларнинг масъулиятини оширди, ўз ишига муносабатини тубдан ўзгартирди. Сенат аъзолари бугун халқ орасига кириб бормоқда, юртдошларимиз билан дилдан суҳбатлашиш асносида уларни қийнаб келаётган муаммоларни ҳал этиш чораларини кўрмоқда.
Сенат таркибида янгидан ташкил этилган биргина Оролбўйи минтақасини ривожлантириш масалалари ва экология қўмитаси фаолияти бунга яққол мисолдир. Сир эмас, кўп йиллар давомида Оролбўйи минтақасида юзага келган экологик вазиятни юмшатишга унчалик эътибор қаратилмади. Натижада ҳудуддаги ҳолат борган сари оғирлашаверди. Фақат давлатимиз раҳбари ўз фаолиятини бошлаган илк йилданоқ Орол денгизи қуриши билан боғлиқ муаммоларни, минтақа аҳолиси турмуш шароити ва сифатини яхшилашга жиддий киришилди. БМТ бош минбаридан туриб мазкур масалага оид глобал таклиф ва ташаббуслар илгари сурилди. Муҳими, улар дунё ҳамжамияти томонидан якдил қўллаб-қувватланди. Оролбўйи ҳудудини ижтимоий-иқтисодий ривожлантириш бўйича белгиланган вазифалар ижросини жойига чиққан ҳолда ўрганиш, мутасадди вазирлик ва идоралар ҳисоботларини бевосита эшитиш амалиёти йўлга қўйилди. Ҳудуднинг ўзида фаолият юритадиган ушбу қўмита томонидан Қорақалпоғистон Республикасидаги 700 дан ортиқ объект ўрганилди ва уларда мавжуд муаммоларни ҳал этиш чоралари кўрилди. Натижада биргина ўтган йилда қарийб 9 триллион сўм ўзлаштирилиб, мингдан ортиқ лойиҳа ишга туширилди ва 8 мингдан зиёд янги иш ўрни яратилди. Қолаверса, 95 та лойиҳа муддатидан олдин ишга туширилиши ҳисобига қўшимча 853 та иш ўрни очилди.
Сўнгги йилларда давлат суверенитетини, фуқаролар тинчлиги ва ижтимоий барқарорликни мустаҳкамлаш, жамиятда демократик, ижтимоий-иқтисодий ислоҳотларни чуқурлаштиришга қаратилган қонунларни ишлаб чиқиш ва қабул қилиш жараёнлари такомиллашди. Қонун ҳужжати лойиҳаси Сенатга киритилгач, тегишли қўмиталар томонидан етук мутахассислар ва тажрибали экспертларни жалб этган ҳолда бафуржа кўриб чиқилмоқда, холис хулосалар берилмоқда. Мамлакатимизда жадал давом этаётган кенг кўламли ислоҳотлар кўплаб соҳаларга доир мавжуд қонунчилик базасини такомиллаштиришни тақозо этмоқда. Табиийки, шундай бир вазиятда қонунларнинг сонига эмас, сифатига жиддий эътибор қаратиш муҳим саналади. Мазкур талабдан келиб чиққан ҳолда, 2017–2021 йиллар давомида 341 та қонун Сенат ялпи мажлисларида муҳокама қилинди. Ваҳоланки, 2010–2016 йилларда, яъни шунча муддатда 179 та қонун муҳокамаси ўтказилган.
Шунингдек, амалдаги қонунлар ижро ҳолатини мониторинг қилиш амалиёти йўлга қўйилиб, ўнлаб қонунларни бугунги кун талаби асосида қайта кўриб чиқиш бўйича таклифлар киритилди. Парламент юқори палатаси қўмиталари ҳамда Қонунчилик муаммолари ва парламент тадқиқотлари институти томонидан турли тармоқлар, айниқса, ижтимоий соҳага тааллуқли қонунлар мунтазам мониторинг қилиб бориляпти. Натижалар умумлаштирилиб, ҳукумат вакиллари иштирокида йилда икки марта кенг муҳокама қилинмоқда. Шу тарзда ўтган давр мобайнида 50 дан зиёд қонун тизимли таҳлилдан ўтказилиб, улардаги номувофиқликларни бартараф этиш, замон талабларига жавоб бермайдиган нормаларни янгилаш бўйича таклифлар ишлаб чиқилди ва ҳукуматга тақдим этилди.
Сенатнинг ижро ҳокимияти фаолияти устидан назорат ваколатлари ҳам кенгайтирилди. Натижада парламент ва ҳукумат ҳамкорлиги кучайди. Давлат ва жамият ҳаётининг барча муҳим масалалари юзасидан ҳукумат аъзолари, вазирлик ва идоралар раҳбарлари, ҳокимлар, мамлакатимизнинг хорижий давлатлардаги дипломатик ваколатхоналари раҳбарлари ва бошқа мутасаддиларнинг ҳисобот ва ахборотларини мунтазам эшитиб бориш тизими йўлга қўйилди. Бу амалда қандай самара бераётгани барчага маълум.
Парламент сўрови институти фаол қўлланилаётгани бу борадаги яна бир ютуғимиз бўлди. Охирги икки йилда турли соҳалардаги долзарб масалалар юзасидан ҳукуматга 31 та, жумладан, шу йилнинг ўзида 5 та парламент сўрови юборилган ҳамда уларда кўтарилган масалаларнинг аксарияти ҳал этилган. Парламент сўровига фақат назорат шакли сифатидагина эмас, балки унда кўтарилган муаммони ҳал қилишда ҳукумат билан амалий ҳамкорлик воситаси сифатида ёндашилмоқда. Қолаверса, сенаторлар томонидан юборилаётган юзлаб сўровлар ҳудудлардаги муаммоларнинг самарали ечим топишига хизмат қиляпти.
Ҳудудлар манфаатларини илгари суриш, уларни ижтимоий-иқтисодий ривожлантириш билан боғлиқ масалалар устуворлигини таъминлаш учун маҳаллий кенгашларда қонунлар муҳокамасини ташкил этиш амалиёти йўлга қўйилган. Депутатлар томонидан билдирилган таклиф ва тавсиялар Сенатнинг масъул қўмитаси томонидан кўриб чиқилиб, кўп ҳолларда қабул қилинмоқда.
Шу тариқа Халқ депутатлари маҳаллий кенгашлари билан ҳамкорлик кучайтирилди. Бунинг учун ўндан зиёд қонунга тегишли ўзгартиш ва қўшимчалар киритилиб, маҳаллий кенгашлар ваколати кенгайтирилди, уларда доимий фаолият юритувчи алоҳида котибиятлар ташкил этилди. Сенатда доимий асосда ишловчи сенаторлар ҳудудлардаги маҳаллий кенгашларга бириктирилиб, улардаги доимий комиссиялар иши Сенат қўмиталари фаолияти билан уйғунлаштирилди. Доимий комиссиялар раислари ва котибиятлар вакиллари Сенат ялпи мажлисларида мунтазам иштирок этиб келмоқда. Президент ҳузуридаги Давлат бошқаруви академияси билан ҳамкорликда маҳаллий кенгашлар депутатлари учун махсус ўқувлар йўлга қўйилди.
Мамлакатимизнинг ижтимоий-иқтисодий ҳаёти, халқаро майдондаги нуфузини ошириш билан боғлиқ қатор муҳим йўналишларда ҳам Сенат зиммасига алоҳида масъулият юкланган. Хусусан, гендер тенгликни таъминлаш, одам савдоси, мажбурий меҳнат ҳамда коррупцияга қарши курашиш, халқаро рейтинг ва индекслар билан ишлаш, барқарор ривожланиш соҳасидаги Миллий мақсадлар ва вазифаларнинг 2030 йилгача бўлган даврда амалга оширилишини назорат қилиш, хотин-қизларни қўллаб-қувватлаш бўйича ташкил этилган миллий комиссиялар ва кенгашлар фаолиятига Сенат Раиси раҳбарлик қилмоқда.
Сенат хизматлар соҳасини ривожлантириш орқали ҳудудларда янги иш ўринлари яратиш, 2020–2023 йилларда Қорақалпоғистон Республикасини комплекс ижтимоий-иқтисодий ривожлантириш, олий даражадаги ташрифлар натижасида белгиланган устувор вазифаларни амалга ошириш, жумладан, Ўзбекистоннинг Жаҳон савдо ташкилотига аъзо бўлиши каби муҳим йўналишларда ҳам фаол иш олиб бормоқда.
Бугун айрим давлатлар ўртасида қарама-қаршилик, миллий ва диний зиддиятлар авжига чиқиб бораётган бир даврда халқ дипломатияси ҳар қачонгидан кўра, муҳим аҳамият касб этади. Парламентлараро йўлга қўйилган ҳамкорлигимизнинг асосий йўналишларидан бири ҳам дунёда тинчлик ва барқарорликни таъминлаш, инсонпарварлик ғояларини мустаҳкамлаш ҳамда мамлакатлар ва халқлар ўртасида дўстона муносабатни кенгайтиришдан иборат.
Жумладан, Парламентлараро иттифоқ, МДҲ парламентлараро ассамблеяси, Европада хавфсизлик ва ҳамкорлик ташкилоти парламент ассамблеяси каби халқаро тузилмалар билан ҳамкорлигимиз мустаҳкамланди. Улар билан биргаликда қатор халқаро форум ва анжуманлар ўтказилди. Бухоро шаҳрида ўтказилган “Барқарор ривожланиш мақсадларига эришишда парламентлараро глобал ҳамкорлик” ҳамда Самарқанд шаҳрида кенг жамоатчилик ва дин арбоблари иштирокида ташкил этилган “Миллатлараро тотувлик ва динлараро бағрикенгликни таъминлашда парламентнинг роли” каби мавзулардаги йирик халқаро форумларни бунга мисол қилиб келтириш мумкин.
Ўтган йили давлатимиз раҳбари ташаббуси билан Марказий Осиё етакчи аёллари мулоқоти тузилди. Унга илк раислик қилган Ўзбекистон томонидан мулоқот доирасида 10 дан ортиқ тадбир ўтказилиб, 8 та якуний ҳужжат қабул қилинди. Уларда минтақа аёлларининг давлат бошқаруви, превентив дипломатия, атроф-муҳитни муҳофаза қилиш, тадбиркорлик ва бизнес, маданият, таълим, фан, санъат, гендер тенглик, умуман, барқарор ривожланиш соҳаларида ўзаро ҳамкорлигини кучайтиришга қаратилган чора-тадбирлар қамраб олинган.
Халқаро алоқаларимиз ҳақида сўз борганда, ўзаро ҳурмат ва ишончга асосланган 25 та парламентлараро гуруҳ ва 2 та комиссия фаолияти йўлга қўйилганини ҳам таъкидлаш ўринлидир. Хусусан, Россия Федерал Мажлиси билан парламентлараро қўшма комиссия фаолияти қайта тикланди, АҚШ Конгрессида Ўзбекистон билан дўстлик гуруҳи тузилди. Туркий тилли давлатлар парламент ассамблеяси ва бошқа шу каби нуфузли халқаро парламент тузилмалари билан ҳам ҳамкорлик алоқаларимиз кенгайиб бормоқда.
Яқинда Тошкент шаҳрида бўлиб ўтган Шанхай ҳамкорлик ташкилоти Хотин-қизлар форумида ҳам тинчлик ва барқарорликни таъминлаш, ўзаро муносабатларни кенгайтиришда хотин-қизлар салоҳиятини тўлиқ сафарбар этиш, ШҲТ маконида инсонпарварлик ғояларини мустаҳкамлаш борасида биргаликдаги саъй-ҳаракатларимизни янада фаоллаштиришга қаратилган қўшма коммюнике қабул қилинди.
Ўтган йили Парламентлараро иттифоққа аъзо давлатлар парламентлари аёл раҳбарларининг Венада бўлиб ўтган саммитида мазкур форматдаги навбатдаги 14-саммитни Ўзбекистонда ўтказиш тўғрисида келишувга эришилган эди. Ушбу халқаро анжуманнинг илк бор МДҲ ҳудудида, айнан юртимизда ўтказилаётгани ҳам мамлакатимизда парламентаризмни ривожлантириш, инсон ҳуқуқларини таъминлаш ҳамда жамиятни демократлаштириш борасидаги ислоҳотлар, уларнинг амалий натижалари жаҳон ҳамжамияти томонидан муносиб эътироф этилаётганига ёрқин мисол бўла олади. Жорий йил сентябрь ойида “Парламентнинг етакчи роли: янада самарали барқарорлик ва фаровонликни таъминлашда хавф-хатарни баҳолаш” мавзусида Тошкент шаҳрида бўлиб ўтадиган халқаро тадбирда дунёда юзага келган бугунги вазиятдан келиб чиққан ҳолда энг долзарб масалалар муҳокама қилинади.
Сўнгги йилларда халқимиз Янги Ўзбекистонни ва Учинчи Ренессанс пойдеворини барпо этишдек улкан марралар сари дадил одимламоқда. Турли ҳудудларда қурилаётган йирик иншоотлар, қад ростлаётган муаззам иморатлар Ўзбекистоннинг нақадар юксакликка интилаётганини, халқимизнинг бунёдкорлик салоҳияти нақадар буюклигини намоён этмоқда.
Яқинда Самарқанд шаҳрида давлатимиз раҳбарининг бевосита ғояси ва ташаббуси билан бунёд этилган “Буюк ипак йўли” халқаро туризм марказининг тантанали очилиш маросимида иштирок этган, уни оммавий ахборот воситалари орқали томоша қилган миллионлаб юртдошларимиз қалбида фахр-ифтихор туйғулари янада юксалди
Боқий шаҳар” мажмуаси, унинг теварагидаги катта майдонни эгаллаган, энг замонавий талабларга жавоб берадиган кўркам бинолар, Улуғбек астрономия мактаби вакилларининг тадқиқотлари натижаси бўлган буюк мерос — “Зижи жадиди Кўрагоний” тимсолидаги кўркам амфитеатр, қадимий Самарқанднинг бетакрор қиёфасини гавдалантирган обидалар, муаззам туризм маркази, Соҳибқирон Амир Темур бобомиз номидаги меҳмонхона, янги “Samarqand city” манзаралари ҳар қандай кишини ҳайратлантиради, ҳаяжонга солади. Шубҳасиз, буларнинг бари яна ўз мавқеига қайтаётган, халқимизнинг буюк тарихи ҳамда бугунги фаровон замонни ўзида уйғунлаштирган Самарқанд дунёдаги энг қадимий, энг гўзал ва обод шаҳар, “Ер юзининг сайқали” сифатида ўз ўрнини янада мустаҳкамлашига хизмат қилади.
Президентимиз бу каби лойиҳаларни Бухоро шаҳрида, юртимизнинг бошқа ҳудудларида ҳам амалга ошириш режалаштирилаётганини алоҳида таъкидлади. Зотан, бунёд этилаётган мана шундай улуғвор обидалар, осмонўпар бинолар ҳамда аҳоли учун барча қулайликларга эга “Янги Ўзбекистон” массивлари ватандошларимиз қалбида фахр-ифтихор туйғуларни юксалтириш, инсон қадрини улуғлаш каби эзгу ғояларнинг ҳаётимиздаги амалий ифодасидир.
Танзила Норбоева,
Ўзбекистон Республикаси
Олий Мажлиси Сенати Раиси
-
Ўзбекистон Республикаси Президенти ҳузуридаги Стратегик ва минтақалараро тадқиқотлар институти бўлим бошлиғи Тимур Аҳмедовнинг “Эксперт ИСМИ: В 2021 году число кибератак в мире увеличилось на 50% по сравнению с 2020 годом и ущерб от киберпреступлений превысил 6 триллиона долларов” сарлавҳали мақоласи рус тилида чоп этилди.
553Эксперт ИСМИ: В 2021 году число кибератак в мире увеличилось на 50% по сравнению с 2020 годом и ущерб от киберпреступлений превысил 6 триллиона долларов
Руководитель отдела Института стратегических и межрегиональных исследований при Президенте Узбекистана (ИСМИ) Тимур Ахмедов о важном вопросе в повестке дня предстоящего Самаркандского саммита ШОС
Сегодня, можно заявить о том, что информационно-коммуникационные технологии являются без преувеличения системообразующим фактором жизни общества и активно влияют на состояние политической, экономической, военной, других составляющих национальной безопасности, подчеркивает руководитель отдела Института стратегических и межрегиональных исследований при Президенте Узбекистана (ИСМИ) Тимур Ахмедов в своей аналитической статье «Обеспечение международной информационной безопасности центральная тема в повестке дня ШОС».
В последние годы наблюдается устойчивый рост внедрения цифровых технологий и онлайн активности во всем мире. Цифровизация становится неотъемлемой частью общественной жизни, появляются новые цифровые форматы взаимодействия, - пишет эксперт. - За последние 10 лет количество пользователей Интернета возросло более чем вдвое, увеличившись с 2,18 миллиарда в начале 2012 года до 5 миллиардов в июле 2022 году (63,1% от населения мира). Исследования показывают, что в среднем каждый пользователь тратит почти 7 часов в день в Интернете.
Широкий охват населения Интернетом и цифровизация дают синергетический и мультипликативный эффект развитию цифровой экономики.
По оценкам Организации ООН по промышленному развитию (ЮНИДО), в 2021 году доля цифровой экономики в глобальном ВВП составила порядка 15,5%. Прогнозируется, что в среднесрочной перспективе уровень цифровизации глобальной экономики превысит 40%. Уже сегодня почти 60% интернет-пользователей трудоспособного возраста каждую неделю совершают покупки в интернете.
Глобальные доходы, связанные с онлайн-покупками «потребительских товаров», включая продукты питания, одежду, электронику и другие предметы домашнего обихода, увеличились более чем на полтриллиона долларов в течение 2021 года, достигнув в общей сложности 3,85 триллиона долларов.
Однако стремительная цифровизация жизнедеятельности общества, бизнеса и государства порождает ряд объективных проблем в области кибербезопасности. По оценкам экспертов, в 2021 году число кибератак в мире увеличилось на 50% по сравнению с 2020 годом. Ущерб от киберпреступлений в 2021 году превысил 6 триллиона долларов против 3 триллиона долларов в 2015 году.
В 2021 году среди самых атакуемых отраслей в мире первое место занял сектор образования и исследований – 1605 (увеличение атак на 75% по сравнению с 2020 года). На государственные и оборонные организации были совершены 1136 атак (+47%); сферу коммуникации – 1079 (+51%); здравоохранение – 830 (+71%).
Тема международной информационной безопасности (МИБ) вошла в повестку дня ШОС свыше 15 лет назад и с тех пор стала одним из наиболее заметных и знаковых направлений в деятельности организации.
В условиях нарастания информационных угроз участники организации еще в 2006 году на саммите в Шанхае приняли Заявление глав государств-членов ШОС по МИБ. В документе выражалась озабоченность «использованием ИКТ в целях, наносящих ущерб безопасности человека, общества и государства». При этом отмечалось намерение государств скоординировано принимать меры для реагирования на угрозы безопасности в информационной сфере.
С 2006 года в рамках ШОС функционирует группа экспертов государств-участниц Организации по МИБ, которая является постоянно действующим органом и осуществляет работу по координации профильных министерств и ведомств. В рамках заседаний Группы экспертов ШОС по МИБ обсуждается широкий круг вопросов, касающихся комплексного сотрудничества государств-членов организации в данной сфере.
В 2009 году в ходе саммита в Екатеринбурге (Россия) был подписан основополагающий документ, который определил формат, цели и принципы сотрудничества стран ШОС в сфере МИБ. При этом Соглашение между правительствами государств-членов ШОС о сотрудничестве в области обеспечения международной информационной безопасности стало первым документом подобного рода в мировой практике.
В документ также была заложена общая терминологическая и концептуальная база ШОС, зафиксировавшая общее понимание таких базовых понятий как «разработка и применение информационного оружия, подготовка и ведение информационной войны», «информационный терроризм», «информационная преступность» и другие.
При этом «информационная безопасность» в ШОС определяется как «состояние защищенности личности, общества и государства и их интересов от угроз, деструктивных и иных негативных воздействий в информационном пространстве».
Принятие вышеуказанных документов и единый подход позволили ШОС возглавить международные усилия по выработке универсальных, правил ответственного поведения государств в информационном пространстве, недопущения использования ИКТ в противоправных целях.
Так, в 2011 году четыре страны-участницы ШОС (Россия, Китай, Узбекистан, Таджикистан) представили в ООН свое видение проблем, связанных с обеспечением информационной безопасности, в разработанных и направленных письмом Генеральному Секретарю ООН Правил поведения государств в области обеспечение МИБ.
Хотя до сих пор на уровне ООН не принят нормативно-правовой документ, регламентирующий взаимодействие государств в обеспечении информационной безопасности, однако направленное странами-участницами ШОС видение проблем в данной области используется в деятельности Рабочей группы открытого состава ООН по достижениям в сфере информатизации и телекоммуникаций в контексте международной безопасности.
За последние 10 лет в рамках ШОС также был утвержден ряд концептуальных документов по МИБ. По итогам саммита глав государств-членов ШОС, прошедшего под председательством России в ноябре 2020 года, принят важный документ – Совместное заявление глав государств-членов ШОС о сотрудничестве в области обеспечения МИБ.
Указанный документ призван сфокусировать внимание мирового сообщества на недопустимости использования современных ИКТ в целях, не совместимых с задачами поддержания международного мира, безопасности и стабильности.
В 2021 году по итогам юбилейного саммита в Душанбе было подписано 30 документов. В их числе План взаимодействия стран ШОС по вопросам обеспечения международной информационной безопасности на 2022-2023 года, разработанный по инициативе Узбекистана и России.
Информационная безопасность обретает все большую значимость и в общей системе национальной безопасности Узбекистана и региональной стабильности. При этом трансграничный характер вызовов и угроз в данной сфере требует постоянного развития совместных действий на двустороннем, региональном и международном уровнях.
В этой связи Президент Шавкат Мирзиёев, выступая на заседании Совета глав государств ШОС в Душанбе, выдвинул инициативу по проведению первого экспертного форума ШОС по информационной безопасности.
Своевременность и важность мероприятия заключается в том, что, несмотря на усилия стран, наблюдается обострение угроз информационной безопасности, включая рост активности экстремистских и террористических групп в виртуальном пространстве. В 2018-2021 годах государствами ШОС был ограничен доступ к более чем 500 тысяч террористическим Интернет-ресурсам.
В целях предотвращения активного рекрутинга граждан государств-членов ШОС в зоны террористической активности перекрыто 6 каналов переправки, заблокированы банковские счета более 5 тысяч лиц и 24 канала финансирования терроризма.
В этой связи организация экспертного форума будет способствовать практической реализации Плана ШОС по взаимодействию в сфере МИБ и использованию научного потенциала в противостоянии общим угрозам и вызовам в данном направлении.
На сегодняшний день завершается подготовка к проведению данного форума, который организуется Институтом стратегических и межрегиональных исследований при Президенте Республики Узбекистан при поддержке Министерства по развитию информационных технологий и коммуникаций Республики Узбекистан, а также Исполнительного комитета Региональной антитеррористической структуры ШОС.
Актуальность данной тематики подтверждается представительным составом участников. На форуме запланировано участие Генсека ШОС Чжан Мина, директора Исполнительного комитета РАТС ШОС Рустама Мирзаева, а также ведущих экспертов профильных министерств и ведомств, научно-академических и аналитических кругов государств-членов ШОС.
Мероприятие предполагает обсуждение широкого круга вопросов, включая сотрудничество в борьбе с угрозами в информационном пространстве, обеспечение прав человека в условиях борьбы с киберугрозами, расширение роли ШОС и укрепление взаимодействия государств в этой сфере.
Необходимо отметить, что государства-члены ШОС обладают существенным потенциалом в обеспечении информационной безопасности. Так, согласно Глобальному индексу кибербезопасности за 2021 год, Россия и Индия входят в первую десятку, а Китай и Казахстан находятся среди 40 стран. Индекс учитывает правовые, технические и организационные меры, а также потенциал развития и сотрудничество с другими государствами.
На наш взгляд, экспертный форум позволит выйти на принятие скоординированных и взаимодополняющих мер в области информационной безопасности, что значительно повысит эффективность проводимой на данном направлении работы внутри государств ШОС.
Более того, проведение форума станет важным вкладом в выработку общих согласованных подходов государств-членов ШОС в области обеспечения информационной и кибербезопасности».
ИА «Дунё»
-
Ўзбекистон Республикаси Президенти ҳузуридаги Стратегик ва минтақалараро тадқиқотлар институти директор ўринбосари Бобур Усмоновнинг инглиз тилидаги “SCO scientific and expert forum on information security is being held in Tashkent on September 6” сарлавҳали мақоласи.
585SCO scientific and expert forum on information security is being held in Tashkent on September 6
Deputy Director of the Institute for Strategic and Regional Studies under the President of Uzbekistan (ISRS) Bobur Usmanov spoke about the timeliness and importance of this forum
A press conference was held at the Agency for Information and Mass Communications under the Administration of the President of Uzbekistan on the upcoming scientific and expert forum of the Shanghai Cooperation Organization on information security in Tashkent on September 6.
Speaking at a press conference, Deputy Director of the Institute for Strategic and Regional Studies under the President of Uzbekistan (ISRS) Bobur Usmanov spoke about the timeliness and importance of this forum.
According to him, the event is being organized as part of the practical implementation of the initiative of President Shavkat Mirziyoyev, put forward on September 17, 2021 at the Dushanbe Summit of the Council of Heads of State of the SCO Member States.
At the meeting, the President of Uzbekistan, emphasizing the key priorities of intensifying efforts to ensure peace and stability in the SCO space, noted the importance of ensuring regular discussion of the current situation, agreeing on joint measures to counter challenges and threats, including in the information field.
“In this regard, the head of our state proposed to hold an SCO expert forum on information security. This would make it possible to develop coordinated measures to adequately respond to modern threats and challenges in cyberspace,” the expert emphasized.
Speaking about the potential of the SCO member states in ensuring information security, Bobur Usmanov cited some facts. According to the 2021 Global Cybersecurity Index, Russia and India are in the top ten, while China and Kazakhstan are among the 40 countries. The index takes into account legal, technical and organizational measures, as well as development potential and cooperation with other states.
It was noted that today information security is becoming increasingly important in the overall system of national security of Uzbekistan and regional stability. At the same time, the cross-border nature of the challenges and threats in this area requires the constant development of joint actions at the bilateral, regional and international levels.
The timeliness and importance of the event lies in the fact that, despite the efforts of countries, there is an aggravation of threats to information security, including an increase in the activity of extremist and terrorist groups in the virtual space. In 2018-2021, the SCO states restricted access to more than 500,000 terrorist Internet resources.
In order to prevent the active recruitment of citizens of the SCO member states into the zones of terrorist activity, 6 channels of transportation were blocked, bank accounts of more than 5 thousand people and 24 channels of terrorist financing were blocked.
The organization of the expert forum will also contribute to the practical implementation of the SCO Plan for cooperation in the field of international information security and the use of scientific potential in countering common threats and challenges in this direction.
Currently, preparations are being completed for this forum, which is organized by the Institute for Strategic and Regional Studies under the President of the Republic of Uzbekistan with the support of the The Ministry for Development of Information Technologies and Communications of the Republic of Uzbekistan, as well as the Executive Committee of the SCO Regional Anti-Terrorist Structure.
The relevance of this topic is confirmed by the representative composition of the participants. The forum is scheduled to be attended by SCO Secretary General Zhang Ming, Director of the Executive Committee of the SCO RATS Ruslan Mirzaev, as well as leading experts from relevant ministries and departments, scientific, academic and analytical circles of the member states of the organization.
Uzbekistan will be represented at the level of senior officials of the Presidential Administration, responsible departments of the ministries for the development of information technologies and communications, foreign affairs, as well as specialized departments - the National Center for Human Rights, the State Inspectorate for Control in the Sphere of Informatization and Telecommunications, the Center for the Development of Information Technologies and Information resources, Uzbektelecom, Cybersecurity Center.
The event involves the discussion of a wide range of issues, including cooperation in combating threats in the information space, ensuring human rights in the context of combating cyber threats, expanding the role of the SCO and strengthening interaction between states in this area.
"The expert forum will make it possible to reach the adoption of coordinated and complementary measures in the field of information security, which will significantly increase the efficiency of the work carried out in this area within the SCO states," the deputy director of the ISRS concluded.
-
Шавкат Мирзиёев: Султон Жалолиддин ҳамиша юртимизни кўз қорачиғидай асраб-авайлаш, унга фарзандлик меҳри, иймон-эътиқод билан хизмат қилишнинг ўчмас тимсоли бўлиб қолади
55229 августа в Ургенче состоялась торжественная церемония открытия мемориального комплекса Джалолиддина Мангуберды.
Президент Республики Узбекистан Шавкат Мирзиёев посетил церемонию и вместе с представителями общественности открыл памятник полководцу. Прозвучал Государственный гимн нашей страны.
В своем выступлении глава государства особо отметил личность полководца и его место в истории.
- Джалолиддин Мангуберды – великий представитель наших предков, боровшихся и отдававших жизнь за независимость страны. По любви и верности Родине, чести и славе в мире редко кто сравнится с Джалолиддином Мангуберды, - сказал Шавкат Мирзиёев.
Джалолиддин родился в 1198 году и за свою короткую жизнь оставил незабываемый след в истории. В возрасте всего 21 года он бесстрашно выступил против монгольского вторжения. За 11 лет он принял участие в более чем 300 сражениях против захватчиков и оказал им упорное сопротивление. Даже Чингисхан, увидев его мужество, сказал: «Счастлив тот отец, у которого такой героический сын». Храбрый султан, мужественно преодолевший суровые испытания судьбы, пал от рук предателей в возрасте 32 лет.
Султан Джалолиддин встал на защиту не только своей Родины, но и десятков других стран мира. Его имя и героизм мужество стали легендой у разных народов.
После обретения нашей страной независимости память о нашем великом предке была увековечена. Достойно отмечены дни его рождения. Учреждена одна из высших наград нашей страны - орден «Жалолиддин Мангуберди». Созданы научные и художественные произведения, посвященные его жизни и деятельности. В частности, в сотрудничестве с турецкими кинематографистами был снят многосерийный исторический фильм "Я - Джалолиддин!". В Ургенче организован военно-академический лицей имени Джалолиддина Мангуберды с целью воспитания молодых патриотов, достойных великого полководца.
Мемориальный комплекс, построенный в центре Хорезма, является одним из результатов благородной работы в этом направлении. Эта инициатива была выдвинута Президентом в 2018 году. Место установки, художественное и идейное содержание памятника подробно обсуждались с участием историков, искусствоведов и строителей. Строительство несколько раз посещал глава нашего государства.
Таким образом была воздвигнута величественная статуя высотой 25 метров. На ней изображен Джалолиддин Мангуберди, держащий поводья коня, устремленный на защиту страны. Патриотизм и несокрушимая воля нашего народа, уверенно смотрящего в будущее, воплощены в решительной и гордой фигуре султана.
Перед памятником установлена копия камня-эпитафии Джалолиддина Мангуберды. На камне весом 32 килограмма и высотой 30 сантиметров высечены аяты из Корана, родословная Джалолиддина Мангуберды. Оригинал был найден на территории Ирана и хранится в знаменитом Британском музее в Лондоне. Это также свидетельствует о широкой международной славе нашего великого предка.
На площади около 8 гектаров, где расположен комплекс, вдоль улиц Аль-Хорезми и Ислама Каримова были проведены масштабные строительные работы. Под площадью с памятником построен автомобильный туннель. На территории комплекса высажено около 18 тысяч декоративных деревьев, цветов и кустарников.
Комплекс стал еще одной достопримечательностью Хорезма, с каждым днем приобретающего все более прекрасный облик. В частности, за последние пять лет в области благоустроены все районные центры, около 100 сел и махаллей. Для туристов построено 80 новых гостиниц.
В город Хиву проложена железная дорога, открыт новый вокзал. В 2024 году в город-музей под открытым небом планируется запустить скоростной поезд «Афросиаб». Объявление Организацией исламского сотрудничества города Хивы Туристической столицей исламского мира 2024 года стало достойным признанием этих усилий.
В продолжение этой работы принимаются меры по созданию туристического бренда Хорезма как места притяжения местных и иностранных туристов. В череде достопримечательностей региона особое место займет и комплекс Джалолиддина Мангуберды.
Президент подчеркнул необходимость глубоко изучать жизнь и деятельность великого полководца Джалолиддина Мангуберды, широко популяризировать их среди нашего народа, особенно молодежи.
В частности, благодаря таким изысканиям была найдена могила нашего великого предка в турецком городе Сильване. Глава нашего государства предложил построить там символический мавзолей совместно с турецкими партнерами.
Было отмечено, что важной задачей является поддержка научных и творческих изысканий ученых и писателей, создание научной энциклопедии, в которой будет всесторонне освещена история подвигов Джалолиддина Мангуберди.
- Стоит гордиться, необходимо гордиться нашими великими предками, в числе которых Джалолиддин Мангуберды, проявивший за свою недолгую жизнь присущие узбекскому народу безграничную любовь и верность Родине, выдающийся полководческий талант. Уверен, пройдут годы и века, но Султан Джалолиддин всегда будет немеркнущим символом заботы и любви к Родине, служения ей верой и правдой, - сказал Шавкат Мирзиёев.
На церемонии выступили и поздравили собравшихся ветераны труда и представители интеллигенции Хорезма, военнослужащие.
Перед статуей под звуки марша «Джалолиддин Мангуберди» торжественным строем прошла рота Почетного караула Национальной гвардии.
Президент Шавкат Мирзиёев возложил цветы к памятнику Джалолиддина Мангуберды.
Церемония продолжилась патриотической концертной программой.
-
O‘zbekistonda baliq ozuqasi sotishga ixtisoslashgan birinchi Yevropa do‘koni ochildi
532Mamlakatimizning Bryusseldagi elchixonasi maʼlumotiga ko‘ra, «Alltech Coppens» kompaniyasi baliq ozuqalarini tayyorlash, ishlab chiqarish va sotishga ixtisoslashgan. Kompaniya mutaxassislari ilmiy tadqiqotlar asosida va baliqlarning hayot tarzini hisobga olgan holda yuqori sifatli innovatsion yemlarni ishlab chiqadi. Coppens (ACAC) tadqiqot markazi bu jarayonda etakchi rol o‘ynaydi, buning natijasida kompaniya ko‘p yillar davomida akvakultura sohasida yetakchi o‘rinni egallab kelmoqda.
Yangi do‘konda baliq yetishtiruvchilar duch keladigan muammolarga ham yechim taklif etiladi.
Sir emaski, O‘zbekistonda keyingi yillarda respublika iqtisodiyotini rivojlantirishda muhim o‘rin tutadigan baliqchilik tarmog‘ini rivojlantirishga katta eʼtibor qaratilmoqda.
Amalga oshirilgan chora-tadbirlar natijasida mamlakatda baliq mahsulotlarini ishlab chiqarish hajmi oshdi, karp va Afrika laqqa baliqlarini yetishtirishning innovatsion tizimlaridan foydalanish, xonbaliq, qizil va bakir baliqlarini parvarishlash loyihalarini ishlab chiqish, baliqchilik klasterlarini tashkil etish dasturi amalga oshirilmoqda.
-
IT-паркда янги иморатлар фойдаланишга топширилди .
580резидент Шавкат Мирзиёев 27 август куни Дастурий маҳсулотлар ва ахборот технологиялари технологик паркида қурилган янги биноларни бориб кўрди.
Давлатимиз раҳбари мазкур мажмуа қурилишига 2019 йил 20 ноябрда тамал тоши қўйган, ўтган йили декабрда бунёдкорлик ишларини кўздан кечирган эди. Бугунги кунда 20, 22, 25 қаватли бинолар ва конференция зали қуриб битказилди.
Мамлакатимизда ахборот технологиялари ривожига алоҳида аҳамият қаратилмоқда. Сўнгги беш йилда соҳага 2 миллиард доллар, шу жумладан, 700 миллион доллар тўғридан-тўғри инвестициялар йўналтирилди. Барча ҳудудларда IT-парклар очилиб, улар учун алоҳида солиқ режими жорий этилди. Бу орқали 14 минг нафар ёшлар юқори даромадли иш билан таъминланди. Шунингдек, соҳада ўзини ўзи банд қилган мутахассислар сони 43 минг нафарга етди.
Жорий йилнинг ўзида мамлакатимизда 134 та янги, жумладан, 50 та хорижий IT компания ташкил этилди, экспортёр корхоналар сони эса 2 баробарга ошди.
Пойтахтимизнинг Мирзо Улуғбек туманида жойлашган Дастурий маҳсулотлар ва ахборот технологиялари технологик парки бу борада етакчи. У биринчи бўлиб икки қаватли бинода очилган эди. Бугунги кунда осмонўпар, муҳташам мажмуага айланди.
Ушбу IT-паркнинг резидентлари, хизматлар тури ҳам кўпайиб бормоқда. Жорий йилнинг 6 ойида улар томонидан 53 миллион долларлик хизматлар экспорт қилинган. Йил якунигача бу кўрсаткич 100 миллион доллардан ошиши кутилмоқда.
Давлатимиз раҳбари “Алоқабанк” ва “Ўзбектелеком” акциядорлик компанияси биноларидаги шароитларни кириб кўрди. Уларнинг пастки қаватларида мижозларга хизмат кўрсатиш офиси жойлашган. Юқори қаватлар IT корхоналар учун мўлжалланган. Ертўла қисмида 3 минг автомобилга мўлжалланган 3 қаватли тураргоҳ ҳам бор.
IT-паркда қурилиш 2 босқичда олиб борилмоқда. Бу ерда жами 17 та иморат барпо этилади. Соҳадаги ташкилотлар, университет, коворкинг маркази ўзаро узвий фаолият олиб боради. Мажмуа ҳудудида хизмат уйлари, меҳмонхона, кафе ва ресторанлар, дўконлар, спорт майдони, дам олиш жойлари ҳам бўлади.
Шу ерда “Ўзсувтаъминот” акциядорлик компаниясида жорий этилган автоматик ҳисоблаш тизими, Йўл ҳаракати хавфсизлиги хизматининг электрон тизимларини янада такомиллаштириш лойиҳаси ҳақида маълумот берилди.