-
Қозоғистон Президенти Фахрий меҳмонлар хиёбонида дарахт экди
522Давлат ташрифи билан мамлакатимизга келган Қозоғистон Президенти Қасим-Жомарт Тоқаев Ўзбекистон Президенти Шавкат Мирзиёев ҳузурида “Кўксарой” қароргоҳининг Фахрий меҳмонлар хиёбонида дарахт экди.
Маросим Ўзбекистон-Қозоғистон муносабатларида янги давр бошланаётгани, мамлакатларимиз ўртасидаги стратегик шериклик ва иттифоқчиликни қардош халқларимизнинг фаровонлиги йўлида янада мустаҳкамлашга қатъий интилишнинг ифодаси бўлди.
Қозоғистон етакчисининг мамлакатимизга давлат ташрифи асосий тадбирлари эртага, 22 декабрь куни бўлиб ўтади.
Олий даражадаги музокаралар бўлиб ўтади, уларнинг якунида тарихий аҳамиятга эга битимларнинг имзоланиши кутилмоқда. Биргаликда йирик инвестиция лойиҳаларини бошлаб бериш ва ОАВ вакиллари учун брифинг ўтказиш кўзда тутилган.
-
Қозоғистон Президенти давлат ташрифи билан Ўзбекистонга келди
492Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг таклифига биноан Қозоғистон Республикаси Президенти Қасим-Жомарт Тоқаев 21 декабрь куни давлат ташрифи билан мамлакатимизга келди.
“Тошкент” халқаро аэропортида олий мартабали меҳмонни Президентимиз Шавкат Мирзиёев кутиб олди.
Давлат раҳбарлари бир-бирларини самимий қутлаб, қисқа суҳбат ўтказдилар.
Шундан сўнг Қозоғистон етакчиси «Янги Ўзбекистон» боғига ташриф буюриб, анъанага кўра, Мустақиллик монументи пойига гул қўйди.
Қасим-Жомарт Тоқаев мажмуа меъморий ечимлари ҳамда композициясининг мазмун-моҳияти ва хусусиятлари билан батафсил танишди.
-
Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Олий Мажлис ва Ўзбекистон халқига Мурожаатномаси
522Ассалому алайкум, азиз юртдошлар!
Ҳурматли депутат ва сенаторлар!
Муҳтарам меҳмонлар!
Жонажон Ўзбекистонимиз миллий ривожланишнинг янги даврига дадил қадам қўймоқда. Ҳаётимизнинг барча жабҳаларида улкан ўзгаришлар юз бермоқда.
Беҳисоб шукур, бу йил аҳолимиз 36 миллиондан ошди. Ҳар йили сафимизга қарийб 900 минг янги авлод қўшилмоқда.
Ўзбекистон деб аталмиш катта ва иноқ оиланинг ҳар бир аъзоси тинч ва фаровон ҳаёт кечириши учун зарур шарт-шароитлар яратиш йўлида тинимсиз изланяпмиз.
Якунига етаётган 2022 йил ғоят мураккаб ва синовли йил бўлди, десам, ҳар томонлама тўғри бўлади. Ушбу даврда тўплаган тажрибамиз бир ҳақиқатни яққол исботлаб бермоқда: тараққиётга – фақат машаққатли ва жасоратли меҳнат орқали эришилади.
Шу боис, пандемия, дунёдаги чуқур иқтисодий ва сиёсий инқирозлар, зиддиятларга қарамасдан, халқимизнинг қаҳрамонларча меҳнати билан эришган айрим ютуқларимизни айтиб ўтишни ўринли, деб биламан.
Кенг кўламли ва самарали ислоҳотларимиз натижасида ялпи ички маҳсулот ҳажми илк бор 80 миллиард доллардан ошди.
Иқтисодиётимизга шу йилнинг ўзида 8 миллиард доллар тўғридан-тўғри хорижий инвестициялар кириб келди, экспортимиз эса, 19 миллиард долларга етди.
Бундай катта натижалар илгари бўлмаган.
Биз бу йил тарихимизда илк бор пенсия ва ижтимоий нафақалар миқдорини минимал истеъмол харажатларидан кам бўлмаган даражага олиб чиқдик. Мисол учун, 2017 йилда кам таъминланган 500 минг оила ижтимоий ёрдам олган бўлса, бугунга келиб 2 миллиондан ортиқ оилаларга кўмак берилмоқда. Ажратилаётган маблағлар эса, 7 баробар кўпайтирилиб, йилига 11 триллион сўмга етди.
Биз иш ҳақи, пенсия ва нафақалар миқдорини, аҳоли жон бошига даромадларни ошириш сиёсатини изчил давом эттирамиз.
Бу рақамларни айтиш осон. Уларнинг ҳар бири ортида машаққатли меҳнат турибди. Чунки инсон қадри, инсонни эъзозлаш – эътиборимиздаги энг асосий масала.
Шу мақсадда охирги олти йилда мамлакатимиз бўйича қарийб 300 мингта ёки аввалги йилларга нисбатан 10 баробар кўп уй-жойлар қурдик.
Бу даврда қўшимча 500 минг ўқувчи ўрни яратилиб, уларнинг жами сони 5 миллион 300 мингга етди. Ҳозирги вақтда яна 1 миллион 200 минг ўқувчи ўрни яратиш бўйича ишлар жадал давом эттирилмоқда.
Халқимиз соғлиғини сақлаш учун барча тиббий хизматларни энг чекка туман ва маҳаллалар даражасигача туширяпмиз.
Одамларимизни касб-ҳунарли қилиш, уларнинг бизнесига кенг йўл очиш, ҳақиқий мулкдор бўлиб, даромад топиши учун зарур шароитларни яратмоқдамиз.
Бу йил 381 нафар спортчимиз жаҳон ва Осиё мусобақаларида, 43 нафар иқтидорли ва билимдон ёшларимиз нуфузли халқаро фан олимпиадалари ҳамда танловларида совринли ўринларни қўлга киритгани барчамизни албатта қувонтиради.
Нуроний отахон ва онахонларимиз оила даврасида, ҳаж ва умра зиёратларида шукроналик дуоларини қилаётгани бизга куч ва ғайрат бағишламоқда.
Бугунги кунда Ўзбекистон жаҳон сиёсати марказларидан бирига айланаётгани, халқаро ҳамжамият буни кенг эътироф этаётгани ҳам айни ҳақиқатдир.
Шанхай ҳамкорлик ташкилоти ва Туркий давлатлар ташкилоти саммитлари ҳамда ўнлаб юқори даражадаги халқаро анжуманларга мезбонлик қилдик ва муҳим ташаббусларни илгари сурдик. Буларнинг барчаси мамлакатимизнинг халқаро нуфузи тобора ортиб бораётганидан далолат беради.
Мана шундай катта ютуқларга эришишда фидокорона меҳнати билан муносиб ҳисса қўшган ҳар бир юртдошимизга ўз миннатдорлигимни билдираман.
Жаҳоннинг илм-фан, маданият ва спорт шоҳсупаларида байроғимизни баланд кўтараётган ўғил-қизларимиз, шижоатли ёшларимизга янги-янги зафарлар тилайман. Улар бизнинг фахримиз-ғуруримиздир.
Чегараларимиз дахлсизлиги ва тинчлигимизни кўз қорачиғидек ҳимоя қилиб келаётган Ватанимиз посбонларига ҳам эзгу тилакларимни йўллайман.
Қадрли фахрийларимиз, муҳтарама опа-сингилларимиз, тадбиркор ва фермерларимизга ҳурмат-эҳтиромимни изҳор этаман.
Ислоҳотларимизни қўллаб-қувватлаб келаётган хорижий ҳамкорларимизга, бугунги анжуманда қатнашаётган дипломатик корпус вакилларига ҳам ташаккурларимни айтаман.
Албатта, эришаётган барча ютуқларимиз, инсон қадри улуғ бўлган диёр – Янги Ўзбекистонни барпо этиш йўлидаги дастлабки натижалардир. Биз бунёдкор халқимиз билан бирга бундай эзгу ишларни давом эттирамиз ва олдимизга қўйган катта-катта марраларга албатта эришамиз.
Ҳурматли юртдошлар, қадрли меҳмонлар!
Ҳаммамиз кўриб-билиб турибмиз – бугун инсоният ниҳоятда мураккаб даврни бошидан кечирмоқда. Ер юзида иқлимнинг кескин ўзгариши, сув ва бошқа табиий ресурслар камайиши билан боғлиқ муаммолар катта хатарларга айланмоқда.
Халқаро муносабатларда ўзаро ишонч камайиб, қарама-қаршилик ва можароларнинг ортиши барқарорлик ва ривожланишга жиддий хавф солмоқда.
Афсуски, бундай хавф-хатарлар бизни ҳам четлаб ўтмаяпти.
Қорақалпоғистонда шу йил ёз ойида содир бўлган нохуш воқеалар бутун эл-юртимизни қаттиқ қайғуга солди. Худога шукур, кўп миллатли халқимизнинг оқиллиги ва донишмандлиги билан вазият тезда изга тушди.
Биз учун “Қорақалпоғистоннинг ютуғи – бутун Ўзбекистоннинг ютуғи, Қорақалпоғистоннинг ташвиши – бутун Ўзбекистоннинг ташвиши” деган ғоя ҳамиша амалий ҳаракат дастури бўлиб келган ва бундан кейин ҳам шундай бўлиб қолади.
Бизнинг эзгу мақсадимиз – биргаликдаги меҳнатимиз билан Янги Ўзбекистонда ҳар томонлама ривожланган, обод ва фаровон Янги Қорақалпоғистонни бунёд этишдир.
Асрлар давомида эт ва тирноқ каби бир бўлиб кетган халқларимиз дўстлигига ҳеч қандай куч таъсир кўрсата олмайди. Чунки бизнинг ўтмишимиз бир, бугунимиз ҳам, келажагимиз ҳам бир.
Биз жонажон Ватанимизнинг хавфсизлиги ва ҳудудий яхлитлигини таъминлашга ҳар томонлама қодирмиз. Тинч ва осойишта ҳаётимизни асраб, мустақиллигимизни мустаҳкамлаб, барқарор тараққиёт йўлимизни жадал давом эттирамиз!
Азиз дўстлар!
Бир ҳаётий ҳақиқатни таъкидламоқчиман – бугун замон ҳар қачонгидан ҳам тезлашди. Фаровонлик ошгани сайин аҳолимизнинг талаб ва эҳтиёжлари ҳам ортиб бормоқда.
Мамлакатимиз тараққиётини янги поғонага олиб чиқиш учун бошқарув ҳам, қонунчилик ҳам, жамиятимиз ҳам ўзгариши керак. Агар шундай қилмасак, муаммоларни кўриб, кўрмасликка олсак, замондан орқада қоламиз. Халқимиз, ёш авлодимиз биздан рози бўлмайди.
Шу боис, “Аввал – инсон, кейин – жамият ва давлат” деган ғояни Конституциямиз ва қонунларимизга ҳам, кундалик ҳаётимизга ҳам чуқур сингдиришимиз керак. Ҳозирги кундаги жиддий синовлар ва башорат қилиб бўлмайдиган хавф-хатарларни енгиб ўтишга қодир бўлган миллий давлатчилигимиз асосларини мустаҳкамлашимиз зарур.
Шуларни эътиборга олган ҳолда, Асосий қонунимизни такомиллаштириш ишлари давом эттирилмоқда. Ушбу ислоҳотдан халқимиз катта ўзгаришлар кутмоқда. Бугунги кунга қадар бу борада 220 мингдан зиёд таклиф келиб тушгани ҳам бунинг яққол далилидир.
Муҳокамалар қизғин давом этмоқда. Бу жараёнда депутатларимиз, сиёсий партияларимиз масъул ва фаол бўлиб, ҳар бир таклифга жиддий ёндашаётганини кўриб турибмиз. Бунинг учун уларга раҳмат айтаман.
“Жамият – ислоҳотлар ташаббускори” тамойили асосида барча масалалар бўйича халқимиз билан бамаслаҳат иш тутамиз.
Умуман, маъно-мазмуни инсон қадрини улуғлаш руҳи билан бойитилган, келажак авлодларга муносиб хизмат қиладиган, Янги Ўзбекистонга мос бўлган Конституцияни ҳар томонлама ўйлаб, шошилмасдан ишлаб чиқишимиз керак.
Фуқароларимиз билдирган барча таклиф ва истаклар албатта инобатга олинади ва Конституция лойиҳаси умумхалқ референдумига олиб чиқилади.
Энг муҳими – ҳар бир ватандошимиз конституциявий ислоҳотларга дахлдор бўлиши ва “Бу – менинг Конституциям”, деб юксак ғурур ва ифтихор билан айта олиши керак.
Муҳтарам юртдошлар!
Келгуси йилга режаларни тўғри олиш учун халқимизнинг фикрини ҳар бир йўналиш бўйича чуқур таҳлил этиб, 20 мингга яқин таклифларни муҳокама қилдик.
Одамларимиз таълим, соғлиқни сақлаш, иқтисодиёт йўналишларида аниқ-аниқ масалаларни кўтариб, улар бўйича тизимли ечимларни ҳам таклиф этмоқда.
Аҳолимиз биздан мактаб, боғча ва шифохоналарни кўпайтириш, таълим ва тиббиёт сифатини оширишни, маҳаллада йўл, сув, электр, транспорт муаммоларини ҳал қилишни, иш ўринларини кўпайтириш, тадбиркорликка янги имкониятлар яратишни, адолатни таъминлаш, оворагарчилик, бюрократия ва коррупцияни йўқ қилишни кутмоқда.
Кўтарилган масалалар аниқ ва ўринлидир. Қанчалик қийин бўлмасин, биз бу муаммоларни ечишимиз шарт. Ҳеч ким четдан келиб, буларни ҳал қилиб бермайди. Одамларимизнинг ташаббуси, шижоати ва салоҳиятини ишга солиш учун барча шароитларни туғдириб бериш асосий вазифамиз бўлиши керак.
Халқимизга қанча имконият яратсак, бунинг фойдаси жамиятимизга ўн карра, юз карра бўлиб қайтади.
Шу боис, кириб келаётган янги, 2023 йилга юртимизда “Инсонга эътибор ва сифатли таълим йили”, деб ном беришни таклиф қиламан.
Нима учун йилга бундай ном беряпмиз?
Биз Ўзбекистонда олиб борилаётган давлат сиёсатининг марказида инсон ва унинг манфаатларини таъминлашни устувор вазифа этиб белгиладик. Бу сиёсат бир йил билан чекланиб қолмаслиги, доимо бардавом бўлиши барчамизга аён.
Аслида ҳам, бизнинг энг бебаҳо бойлигимиз, бу – бунёдкор халқимиз, дуогўй ота-оналаримиз, навқирон авлодимиз эмасми?
Шу юртда яшаётган ҳар бир инсоннинг тинч ва бахтли ҳаёт кечириши, унинг соғлиғи жойида бўлиши, яхши таълим олиши, оиласини тебратиши учун қандай шароит керак бўлса, ҳаммасини яратиб беришга ҳаракат қиляпмиз ва бу йўлдан асло тўхтамаймиз.
Таълим сифатини ошириш – Янги Ўзбекистон тараққиётининг яккаю ягона тўғри йўлидир.
Юсуф Хос Ҳожиб бобомиз айтганларидек:
“Заковат бор жойда улуғлик бўлади,
Билим бор жойда буюклик бўлади”.
Шунинг учун ушбу соҳада бошлаган ислоҳотларимизни давом эттиришимиз, таълим даргоҳларига бориб, ўқитувчи ва мураббийлар билан кўпроқ мулоқот қилиб, ўқув-тарбия ишлари сифатини ошириш бўйича улар қўйган масалаларни биргаликда ҳал этишимиз керак.
Биз келгуси йил Давлат дастурига халқимиз кўтарган барча масалаларни аниқ ечимлари билан киритамиз. Ушбу жараёнларда депутат ва сенаторлар, маҳалла вакиллари, зиёлилар, ёшлар, тадбиркорлар ва кенг жамоатчилигимиздан фаол бўлишларини, янги-янги таклиф ва ташаббуслар билдиришларини сўрайман.
Ҳурматли депутат ва сенаторлар!
Энди 2023 йилдаги устувор йўналишларга тўхталиб ўтмоқчиман.
Биринчи йўналиш. Ихчам ва самарали давлат бошқарув тизимига ўтишни таклиф қиламан.
Нима учун сўзни айнан шу йўналишдаги ислоҳотдан бошлаяпман?
Олдинлари эътибордан четда қолиб, “йўқ бўлиб кетиш” арафасида бўлган соҳаларни “оёққа турғизиш” учун олти йил давомида янги вазирлик ва идораларни ташкил қилишга тўғри келди. Шундай қилишга мажбур эдик, акс ҳолда ҳозирги ютуқларимиз бўлмас эди.
Мактабгача таълим, уй-жой коммунал, “маҳаллабай” ишлаш, инвестиция, давлат хизматлари, давлат-хусусий шериклик соҳаларида катта натижаларга эришдик. Хусусий сектор ва тадбиркорликнинг ривожланиши ортга қайтмас жараёнга айланди. Аҳолимизнинг фаоллиги, замонавий технология ва касб-ҳунарларга интилиши ошиб бормоқда. Иқтисодиётимизда кундан-кунга янги-янги йўналиш ва соҳалар яратилмоқда.
Бу борада хусусий ташаббусларни янада кенгайтириш, уларга янги истиқболларни очиш мақсадида энди “қўл бошқаруви”дан – аниқ натижага ишлайдиган тизимли бошқарувга ўтиш вақти келди.
Очиқ айтиш керак – ҳозирги кунда давлат аппаратида такрорланиш кўп, кераксиз штатлар бор. Марказлашув юқори. Оқибатда бугунги мураккаб масалаларга тўғри ечим топиш учун ортиқча вақт, куч ва ресурс сарфланмоқда.
Вазирларнинг Ҳукумат қабул қилаётган қарорларда, таъбир жоиз бўлса, “овози йўқ”. Яъни, уларнинг ушбу қарорларни тайёрлаш ва ҳаётга жорий этишдаги иштироки ва масъулияти етарли эмас. Энди вазирларнинг бундай эскича усулда ишлашга ҳаққи йўқ.
Агар вазирнинг ўз соҳаси бўйича узоқни кўзлаган аниқ ёндашувлари бўлмаса, унинг фаолияти туфайли одамларнинг оғири енгил бўлмаса, ўзингиз айтинг, бундай раҳбардан нима наф бор?
Шунинг учун янги маъмурий ислоҳотлар тўғрисидаги Фармонни имзоладим. Бунга узоқ тайёргарлик кўрдик.
Биринчи босқичда вазирликлар ислоҳ қилинади, Ҳукумат иш услуби ҳам тубдан ўзгаради. Энг аввало, вазирлик ва идоралар сони ҳозирги 61 тадан 28 тага камайтирилади.
Энди ҳар бир вазирлик тегишли соҳада давлат сиёсатини амалга оширишга масъул бўлиб, тармоқ таркибидаги қўмита, агентлик ва инспекцияларга раҳбарлик қилади.
Кўп вазирлар ўзгаради. Ўз соҳасининг чуқур билимдони, фидойи ва ишидан халқ рози бўлаётган вазирлар лавозимида қолади. Ўйлайманки, бундай ёндашув адолатли бўлади.
Давлат хизматчилари сони босқичма-босқич 30-35 фоизга қисқаради. Иқтисод қилинадиган маблағлар ижтимоий масалаларга йўналтирилади.
Ҳар бир вазирнинг сиёсий мақоми, Президент, парламент ва жамоатчилик олдидаги масъулияти оширилади. Бунга мос равишда жавобгарлиги ҳам кучайтирилади. Уларга аҳоли муаммоларини ҳал қилиш учун етарли ваколат ва маблағ берилади.
Вазирликлар фаолиятида очиқлик, қонунийлик, натижадорлик ва сифат асосий мезон бўлади.
Биз коррупция ҳақида кўп гапирамиз, лекин вазирлик тизимида коррупцияга йўл қўйилса, нима учун вазир жавоб бермаслиги керак? Энди сўров бошқача бўлади. Вазир ўзи раҳбарлик қилаётган соҳага ажратилган маблағларни самарали ва мақсадли ишлатиш бўйича биринчи бўлиб ўзи жавоб беради.
Имом Мотуридий бобомизнинг: “Элу юрт билан ҳамдард бўлиб яшагин, токи халқ ҳамиша сен билан бирга бўлгай”, деган ҳаётий ҳикмати ҳар бир вазир, ҳар қайси раҳбарнинг онги, қалби ва ҳаракатида муҳрланиши лозим.
Давлат вакиллари ўзининг ҳалол меҳнати, оддийлиги, халқсеварлиги, самимийлиги ва фидойилиги билан одамларимиз меҳрини қозониши керак.
Энди вазирларнинг сиёсий масъулияти оширилиб, Ҳукумат қарорлари лойиҳалари, мамлакатимиз ҳаётига оид муҳим ижтимоий-иқтисодий масалалар бевосита вазирлар иштирокида коллегиал ҳал этилади.
Ҳар бир вилоятдаги муаммоларни ечиш учун ҳар ойда жойига чиққан ҳолда, “Ҳукумат куни” ўтказилиши йўлга қўйилади.
Вазир ҳар йилнинг бошида жамоатчилик олдида соҳадаги режаси ва йил якуни билан эса унинг натижаси бўйича ҳисобот беради.
Таъкидлаб айтмоқчиман – энди қайси вазир ўз ишини эплай олмаса, истеъфога чиқади.
Шу ўринда яна бир фикрни Парламент вакилларига етказмоқчиман.
Сўнгги йилларда кўп ваколатларни Олий Мажлисга ўтказдик, уларни янада кенгайтиришни ўйлаяпмиз. Янги вазирни тайинлашда ҳам депутатлар иштирок этмоқда, режалари билан танишиб, маъқуллаяпти. Лекин, афсуски, кейинчалик фақат танқид билан чекланмоқда.
Маълумки, соҳалар бўйича иккала палатада ҳам қўмиталар, комиссиялар бор. Аслида, улар вазирларга қайси йўналишда ёки ҳудудда иш яхши кетмаётганини кўрсатиши, камчиликлар бўйича жойига чиқиб, аҳоли фикрини ўрганиб, масалага биргаликда ечим топишлари лозим.
Шу боис, вазир фаолиятини самарали ташкил этишда парламентдаги қўмита, комиссия ва депутатларнинг ҳам масъулиятини белгилаш тўғри бўлади, деб ҳисоблайман.
Албатта, танқид ҳам керак. Аммо ҳозирги депутатларга берилган катта ваколат ва имкониятлардан самарали фойдаланиш лозим.
Мен ҳам узоқ йиллар депутат бўлиб ишлаганман, ўша даврда Парламентда ҳисобот берган вазирларни камдан-кам кўрар эдик. Ҳозир эса вазият мутлақо бошқача-ку! Шунинг учун энг муҳим масала – юрт тақдирига дахлдор бўлиб, халқимизни рози қилиш учун ҳаммамиз биргаликда ишлашимиз керак.
Умуман, Парламентимизнинг иш услубини яхшилаш ва фаолият самарадорлигини ошириш ҳам Конституциямизда ўз аксини топиши зарур.
Маъмурий ислоҳотларнинг иккинчи босқичи сифатида келгуси йилда ҳудудлардаги бошқарув тизими ҳам ислоҳ қилинади.
Барча маъмурий ислоҳотлар доирасидаги янги ташаббуслар Конституциямизда албатта белгилаб қўйилиши лозим. Ўйлайманки, сизлар ҳам бунга қўшиласизлар.
Бу йил “Давлат фуқаролик хизмати тўғрисида”ги янги қонунни қабул қилдик. Бундан буён давлат лавозимларига фақат конкурс асосида ишга қабул қилинади. Барча раҳбарлар фаолияти самарадорлик кўрсаткичлари асосида баҳолаб борилади.
Ҳар йили 500 нафар мутахассисни энг нуфузли хорижий олийгоҳ ва марказларда ўқитиб келамиз.
Келгуси икки йилда ҳар бир туман ва шаҳар ҳокимлигига республика идораларида юқори лавозимларда ишлаган, билимли ва тажрибали кадрлар қўйилади.
Янги йилдан бошлаб ҳар бир ҳоким ўз туманига 40-50 миллион доллар хусусий инвестицияларни олиб келиши керак бўлади.
Вазирлар фақат давлат маблағини сарф қилмасдан, ўзлари ҳам ташаббус кўрсатиб, хусусий инвестицияларни жалб қилишлари лозим. Масалан, давлат-хусусий шериклик орқали қишлоқ, сув, ўрмон хўжаликлари, транспорт соҳаларига бемалол йилига 1 миллиард долларгача сармоя олиб келиш мумкин.
Маъмурий ислоҳотлар доирасида яна бир муҳим ташаббусни илгари сурмоқчиман.
Ҳозирги кунга келиб Марказий Осиёда аҳолиси миллиондан ортиқ шаҳарлар 7 тага етди. Минтақамизда пойтахтлар билан бир қаторда бошқа йирик шаҳарлар ҳам “ўсиш нуқталари”га айланмоқда. Буларнинг орасида Самарқанд ва Наманган шаҳарлари ҳам бор. Уларнинг ҳар бирида аҳоли сони бир миллионга етмоқда. Иккала шаҳарда ҳам улкан бунёдкорлик ишлари амалга оширилмоқда.
Самарқанд шаҳри дунё танийдиган мегаполисга, халқаро туризм ва бизнес марказига айланмоқда. Наманган ҳам саноат, тадбиркорлик, таълим, маданият соҳаларида минтақавий марказ сифатида ўз ўрнини топмоқда. Шу боис, Самарқанд ва Наманган шаҳарларини алоҳида маъмурий-ҳудудий бирликлар сифатида республика бўйсунувига ўтказишни таклиф қиламан.
Бу пойтахтимиз Тошкент билан бир қаторда “ўзига тортувчи марказлар”ни кўпайтириш бўйича бошлаган сиёсатимизда янги амалий қадам бўлади; жон бошига даромад, иш жойларини кўпайтиради; иккала вилоятда ҳам туманларни ривожлантиришга кўпроқ эътибор қаратилади ва буям адолатдан бўлади.
Энди ушбу вилоят ҳокимлари фақат йирик шаҳарлар билан эмас, туманларда шароитларни яхшилаш бўйича ҳам ишлаши талаб этилади.
Ҳар иккала шаҳарни ривожлантириш дастури Вазирлар Маҳкамасида тасдиқланиб, уларнинг ижроси учун бевосита Бош вазир жавоб беради.
Иккинчи йўналиш. Биз Янги Ўзбекистонни “ижтимоий давлат” тамойили асосида қуришни мақсад қиляпмиз. Буни Конституцияда мустаҳкамлашимиз керак.
Ижтимоий давлат бу, энг аввало, инсон салоҳиятини рўёбга чиқариш учун тенг имкониятлар, одамлар муносиб ҳаёт кечиришига зарур шароитлар яратиш, камбағалликни қисқартириш, демакдир.
Шу боис, биринчи навбатда, эътиборни Янги Ўзбекистон учун энг катта инвестиция бўлган таълимни қўллаб-қувватлашга қаратамиз.
“Нажот – таълимда, нажот – тарбияда, нажот – билимда. Чунки, барча эзгу мақсадларга билим ва тарбия туфайли эришилади”.
Маърифатпарвар жадид боболаримизнинг бу сўзлари депутат ва сенаторларимиз, сиёсий партиялар, маҳаллий кенгашлар, бутун давлат аппарати, кенг жамоатчиликнинг амалий ҳаракатига айланиши керак. Шу боис, мактабларда таълим сифати ҳамда жамиятда ўқитувчи касбининг нуфузини ошириш, муаллимларнинг шароитларини яхшилаш 2023 йилдаги энг асосий вазифаларимиздан бири бўлади.
Ўқитувчиларнинг мақомини, уларнинг шаъни ва қадр-қимматини ҳимоя қилишни Конституцияда алоҳида белгилаш зарур, деб ҳисоблайман.
Келгуси йилдан бошланғич синфларда мутлақо янги методика асосида яратилган дарсликлар бўйича ўқитиш йўлга қўйилади. Ҳозирги вақтда улар халқаро экспертизадан ўтиб, ўзимизда синовдан ўтказилмоқда. Лекин юқори синфларда-чи? Очиқ айтиш керак, уларда берилаётган таълим ва тарбия сифати, ўқитувчиларнинг билими ва маҳоратини талаб даражасида, деб бўлмайди.
Болаларимиз мактабдан она тили ва чет тилларини пухта ўзлаштириб, компьютерда ишлашни ўрганиб чиқиши зарур. Фарзандларимизни касб-ҳунарларга, санъат ва маданиятга қизиқтиришимиз лозим.
Ўқувчиларда эркин ва креатив фикрлашни, жамоада ишлаш ва мулоқот кўникмаларини шакллантириш зарур.
Мана, мактабларимизга қандай муҳит кириб келиши керак!
Бу борада Президент мактабларида 130 та мамлакатда маъқулланган “A-level” таълим дастури йўлга қўйилгани ўз самарасини бермоқда.
Бу жараёнда ҳар бир ўқувчи ўзининг қобилиятига қараб, аниқ йўналишлар бўйича чуқур ўқитилади, дунёнинг нуфузли олийгоҳларига кириш имкониятлари кенгаяди.
Шу боис, 2023 йилдан мактаб таълимини халқаро таълим дастурлари асосида бутунлай ислоҳ қилишни бошлаймиз.
Бу ишларни тизимли йўлга қўйиш, янги дарсликларни ишлаб чиқиш, илғор таълим стандартлари ва методикаларини жорий этиш учун алоҳида илмий институт ва лабораториялар ташкил қилинади. Миллий ўзлигимиз тимсоли, маънавиятимиз асоси бўлган она тилимизга эътибор янада кучайтирилади.
Ҳозирги очиқлик сиёсати, чет эл инвестициялари ва янги корхоналарнинг ортиб бораётгани ёшларимизни замонавий билимлар ва хорижий тилларни ўрганишга ундамоқда. Шу боис, мактабларга юқори малакали хорижий ўқитувчиларни олиб келишга мажбур бўляпмиз.
Фурсатдан фойдаланиб, юртимиздаги барча мактаб жамоаларига мурожаат қилмоқчиман.
Жондан азиз болаларимиз мактабдан чет тилларни, касб-ҳунар ва компьютер саводхонлигини пухта ўрганиб чиқса, биласизларми, жамиятимиз қандай ўзгаради?
Янги Ўзбекистонда мактаб жамоалари ва муаллимларининг масъулияти – айнан ана шу масалаларда яққол намоён бўлади. Ва мен ишонаман – сиз, жонкуяр ўқитувчиларимиз бу вазифани шараф билан уддалайсизлар.
Келгуси йили 70 та янги мактаб қурилади, 460 та мактаб кенгайтирилади. Хусусий инвестициялар иштирокида 100 та мактаб қуриш лойиҳалари бошланади, келгуси беш йилда уларнинг сонини 1 мингтага етказамиз.
Йил бошидан Қорақалпоғистон ва Хоразмда 285 минг нафар бошланғич синф ўқувчилари учун бепул овқатланиш йўлга қўйилди. Бу борада етарли тажриба орттирдик.
Келгуси ўқув йилидан бошлаб ушбу амалиёт қолган вилоятлар ва Тошкент шаҳри мактабларида ҳам жорий этилади ва бунинг учун 2,3 триллион сўм ажратилади. Бу жараёнларни шаффоф тизим асосида ташкил этиш, фарзандларимизни соғлом ва сифатли овқат билан таъминлашга Халқ таълими вазири масъул ва жавобгар бўлади.
Таълим соҳасидаги навбатдаги муҳим йўналиш, бу – ёшларнинг замонавий касб-ҳунар эгаллаши учун барча зарур шарт-шароитларни яратишдан иборат.
Мактаб битирувчиларининг 50 фоизи меҳнат бозорига ҳеч қандай касбга эга бўлмасдан кириб келаётгани ҳаммамизни ўйлантириши керак. Шу боис, 700 дан ортиқ касб-ҳунар мактаби, коллеж ва техникумлар имкониятидан самарали фойдаланиш зарур.
Бу мақсадда 2023 йилдан бошлаб янги дастур амалга оширилади. Ҳар бир вилоятда 1 тадан техникумда Европа касбий таълим стандартлари жорий этилади. Келгуси беш йилда барча коллеж ва техникумлар ушбу тизим билан қамраб олинади.
Шу билан бирга, иқтидорли ёшларни қўллаб-қувватлашни кенгайтирамиз. Кимё саноати, электр техникаси, транспорт ва энергетика соҳаларида нуфузли халқаро ташкилотлар билан бирга, алоҳида Муҳандислик мактаблари ташкил қилинади. Бу тизим бизда ҳозиргача бўлмаган. Лўнда айтганда, янги замон инженерлари тайёрлаш тизимини яратамиз.
Сўнгги олти йилда болаларни мактабгача таълим билан қамраб олиш даражаси 27 фоиздан 70 фоизга етиши натижасида бугунги кунда 2 миллионга яқин бола боғчага бормоқда. Яқинда Тошкент шаҳрида ўтказилган ЮНЕСКОнинг Мактабгача таълим бўйича Умумжаҳон анжуманида ҳам бу ислоҳотларимиз юксак эътироф этилди.
Шу билан бирга, келгуси беш йилда қамровни 80 фоизга етказиш учун 600 минг янги боғча ўрни керак. Бу – жуда катта марра. Шу боис, боғчалар сонини кўпайтириш, улардаги таълим ва тарбия сифатини тубдан яхшилаш бўйича беш йиллик дастур қабул қилинади. Боғча қамровини кенгайтириш бўйича хусусий секторга қўшимча шароитлар яратилади.
Сўнгги йилларда олийгоҳларимиз 2,5 баробар кўпайиб, 198 тага етди, қамров даражаси 9 фоиздан 38 фоизга ошди.
Биз бу рақамларни янада кўпайтиришни мақсад қилганмиз. Лекин, таълим сифати нима бўлади, деган савол ҳаммамизни ўйлантириши керак.
Авваламбор, бунга ҳар бир олийгоҳ ўзи ҳаракат қилиши лозим, ўшанда натижа бўлади.
Бу борада 41 та олийгоҳга академик ва молиявий мустақиллик берилди, уларда трансформация офислари очилди. Олийгоҳ ректорлари, профессор ва ўқитувчилар бу жараёнларда фаол бўлишлари, янги, илғор методикаларни жорий қилишлари керак.
Келгуси йилда олийгоҳ талабалари учун имтиёзли таълим кредитларига ресурслар 2 баробар кўпайтирилиб, 1,7 триллион сўм ажратилади.
Бу йил илм-фан ва инновацияларга 1,5 триллион сўм йўналтирилди. Бу – 2017 йилга нисбатан қарийб 6 баробар кўп, дегани.
Олимларнинг иш ҳақи ҳам 4,5 баробар оширилди.
Буларнинг барчаси ҳисобидан нано ва биотехнологиялар, рақамли геология каби 18 та янги илмий йўналиш ташкил этилди.
Келгуси йили илм-фан ва инновацияларга 1,8 триллион сўм ажратилади.
Энди олимларимиз сув ва энергияни тежаш, тупроқ унумдорлиги ва ҳосилдорлик, геология, саноат, қурилиш каби бугунги кунда биз учун долзарб йўналишларда аниқ натижалар кўрсатишлари керак.
Ҳурматли юртдошлар!
Халқимизнинг малакали ва сифатли тиббий хизматлардан фойдаланиш имкониятларини янада кенгайтирамиз.
Аввало, бепул тиббий ёрдамнинг кафолатланган ҳажми қонун билан белгиланади.
Ажратилаётган маблағлар ҳар бир беморга етиб бориши учун давлат тиббий суғуртасига ўтишни тезлаштирамиз. Келгуси йили бу тизим Тошкент шаҳрида бошланади. Босқичма-босқич бошқа ҳудудларда ҳам жорий қилинади.
Шу ўринда бир оғриқли масалани айтиб ўтмоқчиман. Бугунги кунда 7 миллион аҳолимизда турли хил сурункали касалликлар бор.
Соғлом ҳаёт тарзи ҳақида олти йилдан бери гапиряпмиз. Лекин Соғлиқни сақлаш вазирлиги буни ҳали жой-жойига қўя олмаяпти. Соғлом овқатланиш рационига доир тавсиялар одамларга етказилмаяпти, турли ёшдаги кишилар учун жисмоний машқларни ўргатиш ишлари йўқ. Аслида, инсон саломатлиги, тиббиётнинг замини ҳам шулар-ку! Шу боис, “Тўғри овқатланиш ва соғлом турмуш тарзи” янги умуммиллий ҳаракатини маҳалладан бошлаймиз. Бу ҳаракатда ёшу қари – барча юртдошларимиз ўз ўрнини топиши керак.
Аҳолига бирламчи тиббий хизматларни янада яқинлаштириш ишлари давом эттирилади. Келгуси икки йилда ҳар бир оилавий поликлиника ва шифокор пунктига энг керакли ускуна ва жиҳозлар етказиб берилади, экспресс лабораториялар тўлиқ янгиланади.
Янги йилда қўшимча 140 та оилавий шифокор пункти ва поликлиникалари, 520 та олис ва чекка маҳаллада ихчам тиббиёт пунктлари ташкил этилади.
Шу билан бирга, оналар ва болалар саломатлигини муҳофаза қилиш бўйича уч йиллик катта дастур амалга оширилади. Барча туғруқ комплекслари тўлиқ таъмирланади ва жиҳозланади, ўринлар сони 35 фоизга кўпайтирилади.
Бундан ташқари, мамлакатимизда 15 мингга яқин онкологик беморлар нур ёрдамида даволанишга муҳтож. Шу боис, келгуси йилда Самарқанд, Фарғона ва Хоразмда, давлат-хусусий шериклик асосида Радиология марказларини ташкил этиш лойиҳаларини бошлаймиз.
-
Президент ташаббуси билан 2023 йил юртимизда "Инсонга эътибор ва сифатли таълим йили" деб эълон қилинди
509Президент ташаббуси билан 2023 йил юртимизда "Инсонга эътибор ва сифатли таълим йили" деб эълон қилинди
-
Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Олий Мажлисга ва Ўзбекистон халқига Мурожаатномаси бошланди.
487Мурожаатноманинг жонли трансляциясини қуйидаги манбаларда:
"O'zbekiston 24", "O'zbekiston" (сурдотаржима билан), "Yoshlar", "Mahalla", "Madaniyat va ma'rifat", "O'zbekiston tarixi", "Sevimli", "Milliy", "Zo'r TV";
"Toshkent", "Dunyo bo’ylab", "Mening yurtim" (русча таржимаси билан);
"Foreign Languages", "UzreportTV" (инглизча таржимаси билан) телеканалларида;
Президент матбуот хизматининг Facebook'даги саҳифасида;
Президент матбуот хизматининг YouTube'даги каналида томоша қилишинг.
—
Началось Послание Президента Республики Узбекистан Шавката Мирзиёева Олий Мажлису и народу Узбекистана.Смотрите прямую трансляцию Послания:
на телеканалах "O'zbekiston 24", "O'zbekiston" (с сурдопереводом), "Yoshlar", "Mahalla", "Madaniyat va ma'rifat", "O'zbekiston tarixi", "Sevimli", "Milliy", "Zo'r TV";
"Toshkent", "Dunyo bo’ylab", "Mening yurtim" (с русским переводом);
"Foreign Languages", "UzreportTV" (с английским переводом);
на официальной странице пресс-службы Президента в Facebook (https://www.facebook.com/Mirziyoyev/videos/1253756141881321);
на канале пресс-службы Президента в YouTube (https://www.youtube.com/watch?v=wiiSgJZECj4). -
Address by Minister of Foreign Affairs of the Republic of Uzbekistan H.E. Mr. Vladimir Norov, at the round table "The New Uzbekistan - a Reliable Partner in a Changing and Interconnected world" (18 December 2022, Archazor)
590Excellencies,
Ladies and gentlemen!
I warmly welcome you to our already traditional New Year’s Eve diplomatic event, which this time takes place in the beautiful mountain resort of Archazor.
It gives me great pleasure to see here the heads and representatives of diplomatic missions of our neighbouring countries, leading partner states and international organizations. I would like to wish all of you a pleasant stay in this cozy corner of Uzbekistan and fruitful communication in a truly friendly and open atmosphere.
Dear friends,
The theme of today's round table could not better reflect the general paradigm of our country's open, pragmatic and consistent foreign policy.
Having embarked on the path of full-scale reforms and democratic transformations, Uzbekistan, under the leadership of President Shavkat Mirziyoyev, has initiated a new course in foreign policy. It is based on a commitment to the principles of international law and an aspiration to peace, good-neighbourliness, comprehensive cooperation and the strengthening of regional stability and international security, which fully meets the national interests of Uzbekistan.
The Republic of Uzbekistan is committed to constructive dialogue and the development of multilateral cooperation based on taking into account and respecting the interests of each State.
Uzbekistan's regional interaction in Central Asia is an example of this. In recent years, we have managed to bring relations with all the states of the region to a high strategic level and through our joint efforts to form an entirely new, positive atmosphere of mutual trust and cooperation.
In the last five years alone, regional trade turnover has doubled.
Uzbekistan and brotherly neighbouring countries have embarked on joint industrial cooperation projects, the creation of efficient value chains and the development of transport and energy infrastructure.
Together we confront new challenges and risks in the difficult times of uncertainty and instability that the world is experiencing today.
Together we are building a new future for Central Asia as a united, consolidated, stable and prosperous region, dynamically integrated into global economic relations.
The regular Consultative Meetings of Central Asian Heads of State has been an important mechanism for achieving this high level of mutual trust and cooperation.
They contribute to the development of common positions on issues of regional trade, economic, transport and environmental interconnectedness, as well as on the resolution of the most acute intraregional issues.
Uzbekistan is a supporter of mutually beneficial, inclusive international cooperation based on respecting the interests of each partner.
In line with this open strategy, our country actively participates in the development of dialogue and interaction in the "Central Asia Plus" formats.
Such meetings are held with Russia, China, the United States, Germany, Italy, India, the Republic of Korea, Japan, the Arab Gulf Cooperation Council and the European Union.
We believe that such meetings provide participants with the opportunity to discuss on a regular basis the status and prospects for cooperation between the countries of the region and key foreign policy partners and organizations.
The Central Asia Plus format serves to strengthen and maintain regional balance and demonstrates our commitment to pursuing a calibrated, truly independent policy, without getting involved in various kinds of disagreements.
Recently, we successfully held in Samarkand the First International Conference “EU-Central Asia” Connectivity: “the Global Gateway”.
The actual topics of promoting sustainable connectivity, developing coordinated measures to support "green" development and recovery from the consequences of the pandemic were discussed.
The life itself shows the exceptional, one might say alternative importance of such pragmatic and constructive diplomacy in modern conditions. Uzbekistan firmly adheres to the position that conflicts and confrontations lead only to destructive consequences and situations in which there are no winners.
Only diplomacy based on reasonable compromise can equally and conflict-free satisfy the interests of all sides.
As the Head of Uzbekistan stresses, effective international interaction makes our interconnected world more stable, predictable and prosperous.
This is the most realistic, accessible and close way to solve the problems of our time and settle emergency crisis situations.
Our country demonstrates a strong commitment to the principles of multilateralism, opening up new horizons in the interaction with international organizations.
Uzbekistan consistently stands for strengthening the central role of the UN in solving global problems and ensuring international security.
As you know, our President put forward a number of major initiatives within the framework of the UN, including promoting regional and international cooperation in Central Asia, strengthening the connectivity of Central and South Asia, and creating conditions for achieving global sustainable development goals.
Just the other day, on December 14, during its 78th session, the UN General Assembly adopted a Resolution on Strengthening the Role of Parliaments in Accelerating the Achievement of the SDGs, initiated by the head of our state.
Following the goals of establishing lasting peace and stability in neighboring Afghanistan, the head of Uzbekistan made a proposal on the CICA platform to create an International Negotiating Group on Afghanistan under the auspices of the UN.
The joint practical implementation of these and many other initiatives put forward by the head of Uzbekistan will make it possible to form a wide space for interregional cooperation, free from “zero-sum” confrontation and rivalry.
During its chairmanship at the Shanghai Cooperation Organization, Uzbekistan made significant efforts to increase the value of multilateral cooperation through strengthening regional connectivity.
The priorities of our chairmanship were aimed at opening up new strategic vectors of mutually beneficial cooperation: transport, energy, food and ecological security, innovation, digital transformation and green economy.
In each of these areas, in close cooperation with our partners, we adopted a record number of documents, which demonstrates the growing interest of all SCO states in the development of multilateral cooperation.
This is a very good and positive signal from the Organization, whose membership continues to grow with new members, strengthening its international authority.
At the SCO summit, Uzbekistan proposed to the world community the Samarkand Solidarity Initiative for the Sake of Common Security and Prosperity. Its goal is to involve in the global inter-civilizational dialogue all those who are not indifferent to our common future, who are ready, despite disagreements, to seek agreed approaches and solutions.
Ancient and eternally young Samarkand has become the venue for another major international Summit of the Organization of Turkic States (OTS).
The Samarkand OTC Summit confirmed the course of transformation of this structure from a platform of interaction into a full-fledged regional organization of practical cooperation in trade, economic, transport, cultural and humanitarian spheres.
Having assumed the presidency of the OTS following its summit, Uzbekistan is committed to contributing to the further strengthening of the pragmatic line of cooperation within the Organization.
Your Excellencies!
The Republic of Uzbekistan will continue to give priority to deepening and expanding mutually beneficial and multifaceted strategic ties with all our regional and global partners, both at the bilateral and multilateral levels.
In accordance with the Development Strategy of New Uzbekistan, aimed at building a strong rule of law state based, our country will continue to pursue a balanced foreign policy based on trust and respect, mutually beneficial cooperation.
Relations with the states of the CIS, Asia, Europe, America, the Near and Middle East will be elevated to a new, higher level.
In accordance with the initiatives of the President of Uzbekistan Shavkat Mirziyoyev, cooperation with high-profile international and regional organizations and global financial institutions will be expanded.
The diplomacy of Uzbekistan will make active efforts to promote national interests in global economic relations, attracting more foreign investment, advanced technologies and knowledge, as well as tourist flows to the country.
Dear friends,
I hope that with your active participation, foreign policy and foreign economic relations between our countries will continue to grow stronger and be filled with new content, mutually beneficial projects and significant initiatives. Our further interaction will serve to further strengthening the friendly, mutually beneficial ties between our countries and peoples.
Thank you for your attention!
Concluding remarks
Your Excellencies,
Ladies and Gentlemen!
We have held an insightful and, to my mind, a very useful meeting, and discussed topical issues of the current state and prospects for interaction between our states in a rapidly changing international situation.
We have heard very interesting elaborations in terms of the path that we should take in order to achieve to the maximum the objectives we have set, and strengthen the resilience of our states in the face of modern challenges.
I am sincerely grateful to all of you for your active and fruitful participation in the discussions and for your valuable suggestions and recommendations.
We will certainly continue organizing such meetings and look forward to your active participation.
Taking this opportunity, I would like to sincerely congratulate you on the upcoming New Year 2023 and wish you all the best, sound health, prosperity, and great success in your diplomatic activity!
And now I am pleased to invite you and your spouses to dinner, where we can continue our friendly conversation in a warm and relaxed atmosphere.
-
Выступление Министра иностранных дел Республики Узбекистан В.И.Норова на «круглом столе» «Новый Узбекистан – надежный партнер в меняющемся и взаимосвязанном мире» (18 декабря 2022 г., «Арчазор»)
517Выступление Министра иностранных дел
Республики Узбекистан В.И.Норована «круглом столе»
«Новый Узбекистан – надежный партнер
в меняющемся и взаимосвязанном мире»
(18 декабря 2022 г., «Арчазор»)
Ваши Превосходительства,
Дамы и господа!
Сердечно приветствую вас на нашем уже ставшем традиционным дипломатическом мероприятии в преддверии Нового года, которое на этот раз проходит в прекрасном горном курорте Арчазор.
Мне доставляет большое удовольствие видеть здесь глав и представителей дипломатических миссий наших стран-соседей, ведущих государств–партнеров и международных организаций. Хочу пожелать всем вам приятного пребывания в этом уютном уголке Узбекистана и плодотворного общения в подлинно дружественной и открытой атмосфере.
Уважаемые друзья,
Тема сегодняшнего «круглого стола» как нельзя лучше отражает общую парадигму открытой, прагматичной и последовательной внешней политики нашей страны.
Вступив на путь полномасштабных реформ и демократических преобразований, Узбекистан под руководством Президента Шавката Мирзиёева инициировал новый курс во внешней политике. В его основе – приверженность принципам международного права и стремление к миру, добрососедству, всестороннему сотрудничеству, укреплению региональной стабильности и международной безопасности, всецело отвечающие национальным интересам Узбекистана.
Республика Узбекистан привержена конструктивному диалогу и развитию многостороннего сотрудничества, основанного на учёте и уважении интересов каждого государства.
Примером этому является региональное взаимодействие Узбекистана в Центральной Азии. За последние годы нам удалось вывести на высокий стратегический уровень отношения со всеми государствами региона и совместными усилиями сформировать абсолютно новую, позитивную атмосферу взаимного доверия и сотрудничества.
Только за последние пять лет объемы регионального товарооборота увеличились в два раза.
Узбекистан и братские соседние страны приступили к реализации совместных проектов промышленной кооперации, созданию эффективных цепочек добавленной стоимости, развитию транспортной и энергетической инфраструктуры.
Мы совместно противостоим новым вызовам и рискам в непростое время неопределенности и нестабильности, которое сегодня переживает весь мир.
Мы совместно строим новое будущее Центральной Азии как единого, консолидированного, стабильного и процветающего региона, динамично интегрированного в мировые экономические связи.
Важным механизмом достижения такого высокого уровня взаимного доверия и сотрудничества стали регулярные Консультативные встречи глав государств Центральной Азии.
Они способствуют выработке общих позиций по вопросам региональной торгово-экономической, транспортной, экологической взаимосвязанности, а также по решению наиболее острых внутрирегиональных вопросов.
Узбекистан - сторонник взаимовыгодного, инклюзивного международного сотрудничества, основанного на учёте и уважении интересов каждого партнера.
В русле этой открытой стратегии наша страна активно участвует в развитии диалога и взаимодействия в форматах «Центральная Азия плюс».
Такие встречи проводятся с Россией, Китаем, США, Германией, Италией, Индией, Республикой Корея, Японией, Советом сотрудничества арабских государств Персидского залива и Европейским Союзом.
Считаем, что такие встречи дают участникам возможность на регулярной основе обсуждать состояние и перспективы сотрудничества стран региона с ключевыми внешнеполитическими партнерами и организациями.
Формат «Центральная Азия плюс» служит укреплению и поддержанию регионального баланса, свидетельствует о нашей приверженности проведению выверенной, подлинно независимой политики, без вовлечения в различного рода разногласия.
Недавно мы успешно провели в Самарканде первую международную конференцию «ЕС – Центральная Азия» по взаимосвязанности: «Глобальные ворота».
На ней были обсуждены актуальные вопросы продвижения устойчивой взаимосвязанности, выработки скоординированных мер в поддержку «зеленого» развития и восстановления от последствий пандемии.
Сама жизнь показывает исключительную, можно сказать -безальтернативную значимость такой прагматичной и конструктивной дипломатии в современных условиях. Узбекистан твердо придерживается позиции о том, что конфликты и противостояния приводят только к деструктивным последствиям и ситуациям, в которых нет победителей.
Только дипломатия, основанная на разумных компромиссах, может в одинаковой мере и бесконфликтно удовлетворить интересы всех сторон.
Как подчеркивает Глава Узбекистана, эффективное международное взаимодействие делает наш взаимосвязанный мир более устойчивым, предсказуемым и процветающим.
Это – наиболее реальный, доступный и близкий путь к решению проблем современности, урегулированию чрезвычайных кризисных ситуаций.
Наша страна демонстрирует твердую приверженность принципам многосторонности, открывая новые горизонты в рамках взаимодействия с международными организациями.
Узбекистан последовательно выступает за укрепление центральной роли ООН в решении глобальных проблем и обеспечении международной безопасности.
Как вы знаете, наш Президент в рамках ООН выступил с рядом крупных инициатив, в том числе о продвижении регионального и международного сотрудничества в Центральной Азии, об укреплении взаимосвязанности между Центральной и Южной Азией, о создании условий для достижения глобальных целей устойчивого развития.
Буквально на днях, 14 декабря Генеральная ассамблея ООН в ходе своей 78-сессии приняла Резолюцию об усилении роли парламентов в ускорении достижения ЦУР, выдвинутую по инициативе Главы нашего государства.
Следуя целям установления прочного мира и стабильности в соседнем Афганистане, Глава Узбекистана выступил на площадке СВМДА с предложением о создании Международной переговорной группы по Афганистану под эгидой ООН.
Совместная практическая реализация этих и многих других инициатив, выдвинутых Главой Узбекистана, позволит сформировать широкое пространство межрегионального сотрудничества, свободного от конфронтации и соперничества с «нулевой суммой».
В период председательства в Шанхайской организации сотрудничества Узбекистан предпринял значительные усилия для повышения ценности многостороннего взаимодействия через укрепление региональной взаимосвязанности.
Приоритеты нашего председательства были нацелены на открытие новых стратегических векторов взаимовыгодного сотрудничества: транспорт, энергетическая, продовольственная и экологическая безопасность, инновации, цифровая трансформация и зеленая экономика.
По каждому из этих направлений, при тесном взаимодействии с нашими партнёрами мы приняли рекордное количество документов, что демонстрирует растущую заинтересованность всех государств ШОС в развитии многостороннего сотрудничества.
Это очень хороший и позитивный сигнал от Организации, чьей количественный состав продолжает пополняться новыми участниками, укрепляя её международный авторитет.
На саммите ШОС Узбекистан предложил мировому сообществу Самаркандскую инициативу солидарности во имя общей безопасности и процветания. Ее цель – вовлечь в глобальный межцивилизационный диалог всех, кому небезразлично наше общее будущее, кто готов, невзирая на разногласия, искать согласованные подходы и решения.
Древний и вечно молодой Самарканд стал местом проведения еще одного крупного международного Саммита Организации тюркских государств (ОТГ).
Самаркандский саммит ОТГ подтвердил курс на трансформацию данной структуры из платформы взаимодействия в полноценную региональную организацию практического сотрудничества в торгово-экономической, транспортной, культурно-гуманитарной областях.
Приняв по итогам саммита председательство в ОТГ, Узбекистан готов внести вклад в дальнейшее укрепление прагматической линии сотрудничества в рамках Организации.
Ваши Превосходительства!
Республика Узбекистан и далее будет уделять приоритетное внимание углублению и расширению взаимовыгодных и многоплановых стратегических связей со всеми нашими региональными и глобальными партнерами, как на двустороннем, так и на многостороннем уровнях.
В соответствии со Стратегией развития Нового Узбекистана, направленной на построение сильного демократического правового государства, наша страна продолжит проводить взвешенную внешнюю политику, основанную на доверии и уважении, взаимовыгодном сотрудничестве.
Будут выведены на новый, более высокий уровень отношения с государствами СНГ, Азии, Европы, Америки, Ближнего и Среднего Востока.
В соответствии с инициативами Президента Узбекистана Шавката Мирзиёева, будет расширяться сотрудничество с авторитетными международными и региональными организациями и глобальными финансовыми институтами.
Дипломатия Узбекистана будет прилагать активные усилия для продвижения национальных интересов в глобальных экономических связях, привлекая в страну больше иностранных инвестиций, передовых технологий и знаний, а также туристические потоки.
Дорогие друзья,
Надеюсь, что при вашем активном участии внешнеполитические и внешнеэкономические связи между нашими странами будут и далее крепнуть и наполняться новым содержанием, взаимовыгодными проектами и значимыми инициативами. Наше дальнейшее взаимодействие послужит еще большему укреплению дружественных, взаимовыгодных связей между нашими странами и народами.
Благодарю вас за внимание!
Заключительное слово
Ваши Превосходительства,
Дамы и господа!
Мы провели обстоятельную и, на мой взгляд, очень полезную встречу, в ходе которой обсудили актуальные вопросы сегодняшнего состояния и перспектив взаимодействия наших государств в условиях быстро меняющейся международной обстановки.
Были высказаны весьма интересные оценки и мнения о том, по какому пути мы должны двигаться вперед, чтобы максимально добиться стоящих перед нами задач, укрепив устойчивость наших государств перед лицом современных вызовов.
Искренне признателен всем вам за активное и плодотворное участие в дискуссиях и за ваши ценные предложения и рекомендации.
Мы и впредь будем организовывать такие встречи и надеемся на ваше активное в них участие.
Пользуясь возможностью, хочу сердечно поздравить вас с наступающим Новым, 2023 годом и пожелать вам всего самого наилучшего, крепкого здоровья, благополучия, а также больших успехов в вашей ответственной дипломатической деятельности!
А теперь с удовольствием приглашаю вас и ваших супруг на совместный ужин, где мы сможем продолжить наше дружеское общение в теплой и непринужденной обстановке.
-
Қозоғистон Президенти давлат ташрифи билан Ўзбекистонда бўлади
490Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг таклифига биноан Қозоғистон Республикаси Президенти Қасим-Жомарт Тоқаев жорий йилнинг 21-22 декабрь кунлари давлат ташрифи билан мамлакатимизда бўлади.
Ташриф дастурига мувофиқ, олий даражадаги музокараларда икки томонлама ва минтақавий аҳамиятга молик долзарб масалалар муҳокама қилинади.
Саммит кун тартибидан Ўзбекистон-Қозоғистон стратегик шериклик ва иттифоқчилик муносабатларини янада чуқурлаштириш, ўзаро савдо ҳажмини ошириш, саноат кооперацияси бўйича ўзаро манфаатли қўшма лойиҳаларни илгари суриш, қишлоқ хўжалиги, транспорт ва логистика соҳаларидаги ҳамкорликни кенгайтириш, фаол ҳудудлараро ва маданий-гуманитар алмашинувларни давом эттириш каби асосий масалалар ўрин олган.
Давлат раҳбарлари бир қатор йирик инвестиция лойиҳаларини бошлаб бериши режалаштирилмоқда.
Учрашувлар якунида амалий ҳамкорликнинг устувор йўналишлари бўйича икки томонлама битимларнинг салмоқли тўпламини қабул қилиш кўзда тутилган.
-
Макроиқтисодий прогнозлар муҳокама қилинди
493Президент Шавкат Мирзиёев ҳузурида жорий йилда кутилаётган ва 2023 йилга мўлжалланган макроиқтисодий прогнозлар муҳокама қилинди.
Жаҳондаги мураккаб вазиятга қарамай, жорий йилда мамлакатимиз иқтисодиёти 5,5 фоизга ўсиши, экспорт 13 фоиздан кўпроқ ошиб, 19 миллиард долларга етиши кутилмоқда. Давлат сиёсатида аҳоли бандлигини ошириш ва турмуш даражасини яхшилаш мақсади устувор бўлиб қолмоқда.
Жумладан, 2022 йилда маҳаллалар инфратузилмасини яхшилаш, аҳолини узоқ йиллар қийнаб келган масалаларни ҳал қилишга бюджетдан 8 триллион сўм йўналтирилди. “Ташаббусли бюджет” доирасида 8 миллионга яқин аҳоли таклифларидан келиб чиқиб, маҳаллалардаги лойиҳаларга 2,5 триллион сўм ажратилди. Бунда ҳудудларнинг қўшимча иқтисодий имкониятларидан шаклланган 16,5 триллион сўм ҳам ҳудудлар инфратузилмасини яхшилашга йўналтирилди.
2023 йилда мамлакатимиз ялпи ички маҳсулоти ҳажми камида 5,3 фоизга ўсиши прогноз қилинмоқда. Дунёда сақланиб қолаётган мураккаб вазиятда келгуси йил ҳам асосий мақсад юртимизда макроиқтисодий барқарорликни таъминлаш, инфляциянинг кескин ошиб кетишининг олдини олишга қаратилади.
Йиғилишда иқтисодиёт тармоқлари ва ҳудудларни ривожлантириш, тадбиркорликни қўллаб-қувватлаш, аҳоли турмуш тарзини янада яхшилаш чора-тадбирлари белгилаб берилди.
Хусусан, келгуси йилда саноатда 5,1 фоиз, қишлоқ хўжалигида 3,5 фоиз, хизматлар соҳасида 14,1 фоиз ўсишга эришиш бўйича муҳим вазифалар белгиланди. Шунингдек, аниқланган захиралар ҳисобига саноат ишлаб чиқариши ҳажмини қўшимча 12 триллион сўмга ошириш имконияти кўрсатиб ўтилди. Тадбиркорликни ривожлантиришга 10 триллион сўм ажратилади. Иқтисодиётга банклар ҳисобидан 200 триллион сўм кредит ва халқаро молия ташкилотларидан 500 миллион доллар узоқ муддатли ресурс жалб қилинади.
Келгуси йилда тўғридан-тўғри хорижий инвестиция ва кредитларни 19 фоизга ошириб, қарийб 10 миллиард долларга етказиш ҳамда 8 миллиард долларлик янги йирик лойиҳаларни бошлаш бўйича вазифалар белгиланди.
Шунингдек, келгуси йилда ҳудудларда қарийб 8 миллиард долларлик 300 га яқин йирик лойиҳа ишга туширилади. Бу, ўз навбатида, ҳудудий саноатни 11 фоизга оширишга имкон беради.
Йиғилишда 2023 йилда 18 миллиард долларлик тармоқ ва ҳудудлар экспорти режаси ҳам тақдимот қилинди. Жумладан, ҳудудий экспортни 60 фоизга ошириб, қарийб 10 миллиард долларга етказиш режа қилинмоқда.
Давлатимиз раҳбари электр техникаси, тўқимачилик, қурилиш материаллари, чарм саноати, қишлоқ хўжалиги ва фармацевтика каби соҳалар экспортини камида 50-60 фоизга ошириш бўйича кўрсатмалар берди.
-
Обсуждены макроэкономические прогнозы
536При Президенте Шавкате Мирзиёеве состоялось обсуждение макроэкономических прогнозов на период до конца года и на 2023 год.
Ожидается, что несмотря на сложную обстановку в мире по итогам текущего рост экономики нашей страны составит не менее чем 5,5 процента, экспорт увеличится более чем на 13 процентов и достигнет 19 миллиардов долларов. В государственной политике вопросы повышения занятости и улучшения уровня жизни населения остаются приоритетным направлением.
В частности, в 2022 году на улучшение инфраструктуры махаллей, решение вопросов, многие годы волновавших население, из бюджета было направлено 8 триллионов сумов. В рамках "Инициативного бюджета" на основе предложений, поступивших от около 8 миллионов граждан, проектам в махаллях направлено 2,5 триллиона сумов. При этом дополнительные поступления в бюджет в размере 16,5 триллиона сумов позволили ассигновать больше средств на улучшение инфраструктуры регионов.
Прогнозируется, что в 2023 году объем валового внутреннего продукта вырастет не менее чем на 5,3 процента. В условиях сохраняющейся в мире непростой ситуации и в следующем году будут сконцентрированы усилия на обеспечение макроэкономической стабильности, недопущение резкого роста инфляции.
На совещании определены меры по развитию отраслей экономики и регионов, поддержке предпринимательства, дальнейшему улучшению жизни населения.
В частности, поставлены важные задачи по достижению в следующем году роста промышленности на 5,1 процента, сельского хозяйства на 3,5 процента, сферы услуг на 14,1 процента. Также указано на возможность увеличения промышленного производства на 12 триллионов сумов за счет выявленных резервов. На развитие предпринимательства будет выделено 10 триллионов сумов. В экономику намечено направить 200 триллионов сумов кредитных средств по линии банков и привлечь 500 миллионов долларов долгосрочных ресурсов от международных финансовых организаций.
Определены задачи по увеличению прямых иностранных инвестиций и кредитов на 19 процентов, доведению их до 10 миллиардов долларов, запуску реализации новых крупных проектов на 8 миллиардов долларов.
В 2023 году также будет запущено около 300 крупных проектов в регионах на сумму почти 8 миллиардов долларов. Это позволит увеличить региональное промышленное производство на 11 процентов.
На совещании был презентован экспортный план по отраслям и регионам на 2023 год на сумму 18 миллиардов долларов. В частности, планируется увеличить региональный экспорт на 60 процентов и довести его до почти 10 миллиардов долларов.
Глава нашего государства дал указания по наращиванию экспорта на 50-60 процентов в таких отраслях, как электротехника, текстиль, строительные материалы, кожевенно-обувная промышленность, сельское хозяйство и фармацевтика.